Vesti – Kako se troši agrarni budžet u Nišu

Agrarni budžet Niša za ovu godinu iznosi čak 200 miliona dinara, od čega je za direktne subvencije namenjeno 60 miliona. Ta suma deli se na nekoliko različitih programa, a najveći deo izdvaja se za poboljšanje života na selu.

U Nišu, gradu sa više od 250 hiljada stanovnika, registrovano je 1.981 poljoprivredno gazdinstvo. Poljoprivrednici iz tog kraja koriste ukupno 54.874 hektara obradive zemlje, a najveću površinu zauzimaju njive. Iako je Niš poznat kao industrijski grad i urbana sredina poslednjih godina u njemu se sve više razvija poljoprivreda i to pre svega zahvaljujući Gradskoj upravi za poljoprivredu i razvoj sela.

Igor Đorđević iz Uprave za poljoprivredu i razvoj sela iz Niša za emisiju „Svet poljoprivrede“ kaže: „Trenutno je aktuelno da smo završili konkurse kada je reč o povrtarstvu i stočarstvu. Komisija je izašla i uradila svoj deo posla tako da treba da zovemo poljoprivrednike koji su ispunili uslove da potpišemo ugovore, da bi mogli da realizuju svoju investiciju.“

 ©Agromedia-goveda na pašnjaku

„U planu nam je još da raspišemo konkurs iz oblasti voćarstva, s obzirom na to da su se javne nabavke i pregovarački postupci završili. Sada moramo da idemo na konkurs da bismo imali sve sređeno za jesenju sadnju“, najavljuje on.

Agrarni budžet Niša za ovu godinu iznosi 200 miliona dinara, od čega je za direktne subvencije namenjeno 60 miliona. Ta suma deli se na nekoliko različitih programa, a najveći deo nje izdvaja se za poboljšanje života na selu. Pored toga Niš je od početka godine već imao i raspisane konkurse za nabavku sadnog materijala, za novu specijalizovanu mehanizaciju, priplodnu stoku, razvoj pčelarstva i drugo.

„Te smo konkurse, kao što smo najavili i ranije, završili. Imali smo veći broj zainteresovanih u stočarstvu nego u povrtarstvu, ali na ruku nam ide i to što Ministarstvo poljoprivrede ima raspisan Pravilnik o podsticajima u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ima tu i nekih donatora tako da stvarno mogu na nekoliko izvora finansiranja da se javljaju. Ipak, ograničavajući faktor je što ove godine mogu da koriste sredstva samo iz jednog fonda.“

Sredstva koja su ostala iskoristićemo kako bi raspisali sledeće konkurse koji će biti u vezi sa nabavkom mehanizacije, neke dodatne opreme, a videćemo i u stočarsvu da raspišemo konkurse za ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo i to za nabavku muških i ženskih priplodnih grla.

Nabavku priplodnih junica Niš je subvencionisao sa čak 80% od ukupne cene investicije, a povrtarstvo sa 70%. Ipak, svaki cvećar ili povrtar koji će dobiti plastenik u obavezi je da u narednih 3 do 5 godina podigne jedan takav isti.

©Agromedia-selo 

„Nakon ova dva konkursa imamo već tridesetak korisnika. Ti konkursi su završeni, a za ona sredstva koja su ostala raspisaćemo sledeće konkurse koji će biti u vezi sa nabavkom mehanizacije, neke dodatne opreme, a videćemo i u stočarsvu da raspišemo konkurse za ovčarstvo, kozarstvo i svinjarstvo i to za nabavku muških i ženskih priplodnih grla. Tako da će sva sredstva koja su nam preostala biti raspoređena za dalje konkurse pa ljudi mogu da očekuju novac i u narednom periodu.“

Za sada, iz Gradske uprave odlučili su da subvencionišu rase kombinovanog tipa, kao što su pramenka i svrljiška ovca. Wirtemberg stada takođe će imati prednost zbog dosadašnjih pozitivnih iskustava sa tom rasom na niškim obroncima i pašnjacima.

Gospodin Đorđević smatra da uslovi konkursa nisu strogi: „Ali iskustvo nam je pokazalo da moramo da raspisujemo određene kriterijume. Nismo preterano strogi, ali moraju da budu ispunjeni uslovi kada je reč o broju, zemljištu i kapacitetu, jer to nam se pokazalo kao najbolja investicija. Mi moramo da sa ovim javnim sredstvima koje imamo upravljamo na način koji je najbolji“.

 ©Agromedia-vinova loza

Prednost u Nišu imaju i mladi ljudi, koji su budućnost grada i njegovog daljeg razvoja. Zbog svega navedenog, mnogim drugim gradovima i opštinama Niš bi mogao da posluži kao odličan primer koji treba slediti, a Nišlije građani od kojih treba učiti i prepisivati.

Uz ovakvu organizaciju i želju za napredovanjem na još nekoliko lokalnih ili regionalnih nivoa, moglo bi veoma brzo svima da bude bolje, a poljoprivreda bi mogla da postane zanimanje na koje ćemo biti ponosni. Zato, slobodno prepisujte od Nišlija i to počnite što pre!

Sagovornik:
Igor Đorđević, Uprava za poljoprivredu i razvoj sela, Niš

Komentari