Svet poljoprivrede Prodavnica

Vesti – Kako je bilo na 10. Sajmu etno hrane i pića

Beogradski Sajam etno hrane i pića ove godine proslavio je jubilarni deseti rođendan. Na njemu je svoje proizvode izložilo više od 400 proizvođača iz svih krajeva Srbije, ali i iz nekoliko drugih zemalja. Mi smo, naravno, iskoristili priliku da neke od njih i upoznamo.

 

 

Na Beogradskom sajmištu održan je jubilarni deseti Sajam etno hrane i pića. Od osnivanja ove manifestacije, kada je proizvode izložilo svega 76 proizvođača, do danas, kada ih je više od 400, Sajam etno hrane i pića je svake godine bio sve veći i uspešniji, kažu organizatori. Uz to, zahvaljujući njemu, mnogi ljudi koji su izlagali svoje proizvode uspeli su da znatno unaprede i modernizuju proizvodnju, ali i da dođu do sigurnih kupaca.

Mirjana Lukić, savetnik generalnog direktora Beogradskog sajma, nam je objasnila: „Mi ne samo da smo želeli da vratimo dostojanstvo tradicionalnim proizvodima, već smo hteli i da pokažemo javnosti njihov izvanredan kvalitet i pokušamo da učinimo da se koriste u većoj meri. Priznaćete i sami, bilo je godina kada smo bili pod uticajima industrijskih proizvoda.“

Beogradski Sajam etno hrane i pića - ©Agromedia 

„Ipak, verujemo da smo organizacijom na Sajmu etno hrane i pića uspeli da povratimo ugled ovih proizvoda i to ne samo među domaćim kupcima, već i onima iz inostranstva i predstavnicima ambasada. Imali smo čak i nekoliko prilika da se uverimo da oni na jednoj polovini trpeze serviraju naše tradicionalne proizvode, a na drugoj svoje. Mi smatramo da je to zaista veliki uspeh.“

U prvih nekoliko godina na Sajmu etno hrane i pića bilo je izloženo svega po nekoliko stotina proizvoda. Ove godine ih je više od 2.000. Među njima ima mnogo ukusnih tradicionalnih specijaliteta iz svih krajeva Srbije, ali i svakojakih neobično pripremljenih poslastica i prerađevina, raznih rukotvorina i pravih umetničkih dela.

Beogradski Sajam etno hrane i pića - ©Agromedia 

Milan Prostran, predsednik žirija za ocenjivanje proizvoda, ističe: „Uočljivo je da su svi proizvodi mnogo lepše upakovani i veoma lepo predstavljeni. Ono što je odlika ovog sajma je afirmacija tradicionalne proizvodnje i recepture iz raznih krajeva naše zemlje. Mi stalno bijemo bitku da se takvi proizvodi afirmišu i zato bih još jednom istakao slogan kupujmo domaće“.

„To više nije prazna fraza, jer se ovim pitanjem ozbiljno bave i mnoge druge zemlje, recimo Francuska, koja je jedna od najvećih agrarnih zemalja Evrope. Jedno vreme to jeste bilo pomodarstvo, ali danas je zaista potreba. Ovaj Sajam može i tu komponentu da nosi i da prikaže to što ova sredina nudi – provereno, zdravo i napravljeno po recepturi koju smo mi, neke starije generacije, možda malo bolje upamtili.“

Sajam etno hrane i pića - ©Agromedia

Do sada je u Srbiji već 36 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dobilo neku od oznaka za geografsko poreklo. Naravno, oni su svi bili predstavljeni na sajmu i to u svojim autentičnim pakovanjima, koja kupce upućuju na određene regione ili mesta i sve njihove specifičnosti i kvalitete.

Mi ne samo da smo želeli da vratimo dostojanstvo tradicionalnim proizvodima, već smo hteli i da pokažemo javnosti njihov izvanredan kvalitet.

Osim domaćih proizvođača, beogradski Sajam etno hrane i pića svake godine sve više privlači i mnoge izlagače iz drugih zemalja. Zato su ove godine svoje štandove imale Grčka, Republika Srpska, Italija, Makedonija i Indija. Među njima, našu pažnju posebno je privukao štand jednog voćara iz Trebinja, jer je na njemu bilo izloženo na desetine proizvoda od istog voća – smokve.

Božo Vlačić, voćar iz Trebinja, kroz osmeh kaže: „Beograd i Srbija su meni najdraži grad i država na svetu. Zato sam skupio snage da, bez obzira na granicu i razdaljinu, dođem na ovaj Sajam. Inače, moj projekat je smokva. Ovu voćku proizvodim u svim oblicima, od sadnica, do prerađevina od lista. To je, čini mi se, jedina voćka koja se ne tretira ni herbicidima ni pesticidima, zato mi je još draža“.

Božo Vlačić - ©Agromedia 

„Prodajem sadnice smokve, sveže i suve smokve, prerađevine od zelenih plodova… Pravim džemove od smokve, sa i bez šećera, oguljene smokve, rakije, likere i brašno od smokvinog lista, koje je veoma dobro za šećerne bolesti, ali i za bronhitis i astmu. Brašno može da se koristi sa vodom, ali i sa mlekom. Dakle, smokva je za nas još uvek neispitana voćka i nismo ni svesni koliko možemo proizvoda da napravimo od nje.

Da li zbog svakojake ukusne hrane ili raznih neobičnih pića koja su se nudila na Sajmu, osmehe na licu nisu se trudili da sakriju ni organizatori ni izlagači, ali ni posetioci.

Osim domaćih proizvođača, beogradski Sajam etno hrane i pića svake godine sve više privlači i mnoge izlagače iz drugih zemalja. Zato su ove godine svoje štandove imale Grčka, Republika Srpska, Italija, Makedonija i Indija.

Ono što je našu ekipu ekipu dodatno oduševilo na ovom sajmu je to što je ove godine, osim domaćica i starijih ljudi koji se sećaju tradicionalnih recepata, bilo i mnogo mladih. Zato nam je pažnju posebno privukao i jedan štand sa mladim Nišlijama.

Kristina Petrović iz Srednje ekonomske škole u Nišu objasnila nam je: „Na ovom Sajmu izložili smo proizvode koji su nastali u sklopu brenda Organic. Reč je o brendu koji je nastao u okviru projekta Organska proizvodnja – razvojna šansa za mlade, koji sprovodi Omladinski edukativni centar iz Niša i koji je finansiran od strane Ministarstva omladine i sporta.“

Kristina Petrović - ©Agromedia 

„Kod naših proizvoda karakteristično je to da sve rade učenici. Mi pravimo organske čajeve koji se beru i suše, a nakon toga pakuju. Imamo sušeni paradajz, začinsko bilje i razno drugo sušeno voće i povrće. Svi proizvodi upakovani su u ambalaže od kafenog papira. To je običan beli papir koji se premazuje kafom, nakon čega dobije izgled nalik pergamentu i miris kafe. Od sakupljanja bilja, preko sušenja, do plasiranja na tržištu, sve u našem projektu rade učenici.“

„S obzirom na to da smo projekat započeli pre mesec i po dana, do sada smo bili na tri sajma. Tamo smo predstavljali naše proizvode, ali planiramo da ih plasiramo u nekim prodavnicama u Nišu, a ukoliko odziv bude dobar, nadamo se i u drugim gradovima.“

Smokva je za nas još uvek neispitana voćka i nismo ni svesni koliko možemo proizvoda da napravimo od nje.

Miloš Todorović iz Vršca takođe misli da tradicionalna hrana ima posebnu vrednost i kvalitet. Zato je odlučio da kupi stado alpino koza, napravi mlekaru i počne da pravi vrhunske kozje sireve. Za sada, kako sam kaže, nije pogrešio.

Miloš Todorović, stočar iz Vršca, nam se pohvalio: „Prvi put smo naše proizvode izlagali prošle godine u okviru Cheese festivala u Mikser hausu. Tamo smo napravili fantastičan uspeh. Ja sam za dan i po prodao 150 kilograma sira. Sledeći sajam na kojem smo učestvovali bio je Grožđebal u Vršcu, a posle njega izlagali smo na prošlogodišnjem beogradskom Sajmu etno hrane i pića. Tada već više nisam imao sir za prodaju, ali sam doneo nekoliko pogača, čisto da se predstavim ljudima.“

Miloš Todorović - ©Agromedia 

„Ove godine smo se baš lepo pripremili za Sajam, pa se nadam da će se tradicija nastaviti i ubuduće. Imamo tvrde i polutvrde sireve sa raznim dodacima. Bez dodataka imamo sir u dve varijante, običan i dimljeni, a imamo i sa mirođijom, sremušem, borovnicom i sa tartufima. Pored toga imamo i kozju mocarelu i grčki jogurt. Ove godine na Sajmu se najviše prodaje sir sa zelenim biberom.“

Na Sajmu etno hrane i pića posetioci su svakodnevno mogli da čuju i razna stručna predavanja. Neka od njih, koja su privukla najveću pažnju posetilaca, jesu ona iz oblasti zaštite geografskog porekla, uvođenja sistema kvaliteta, pravne zaštite, o unapređenju pakovanja i metodama prodaje, ali i o raznim tradicionalnim receptima.

Sajam etno hrane i pića - ©Agromedia 

Zato, ukoliko ste Sajam iz bilo kog razloga propustili ove godine, obavezno zabeležite poslednji vikend u novembru za sledeću. Naravno, ukoliko mislite da biste mogli da izložite neke vaše specijalitete, javite se organizatorima i raspitajte o svim potrebnim detaljima. Sigurno je da vredi probati. Vidimo se sledeće godine. 

Sagovornici:
Mirjana Lukić, savetnik generalnog direktora Beogradskog sajma
Milan Prostran, predsednik žirija za ocenjivanje proizvoda
Božo Vlačić, voćar iz Trebinja
Kristina Petrović, Srednja ekonomska škola u Nišu
Miloš Todorović, stočar iz Vršca

Komentari