Ovo su smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19

Ovo su smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19-© Pixabay

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) organizovale su seriju COVID-19 bezbednosnih treninga i predstavljanje smernica za smanjenje rizika od zaraze prilikom utovara i skladištenja žita. Materijal sa obuke možete da preuzmete sa linka na kraju članka.

Kako je Ukrajina jedan od najvećih svetskih izvoznika žitarica i uljarica, a Srbija zauzima vodeće mesto na tom polju u regionu, cilj obuke je da se preveniraju veći prekidi ili zastoji u lancu snabdevanja, koji bi se odrazili na bezbednost tržišta hrane ne samo u Evropi već i na globalnom nivou. Edukacija je organizovana sa lokanim partnerima – Asocijacijom Žita Ukrajine i Asocijacijom Žita Srbije.

Proizvodnja i pretovar žitarica su u velikoj meri mehanizovani i u Ukrajini i u Srbiji, što olakšava uvođenje i poštovanje protokola fizičkog udaljavanja. Međutim, i dalje postoje segmenti tog procesa koji mogu ugroziti biološku sigurnost, kao što je predaja roda u skladištima, kada dolazi do direktnog fizičkog kontakta između poljoprivrednika, vozača teretnih vozila, zaposlenih u laboratorijama kontrole kvaliteta, radnicima na utovaru i istovaru i drugog osoblja.

Upravo za te procese su FAO i EBRD izradili „Smernice za rad silosa u uslovima COVID-19 pandemije“ i realizovali četiri onlajn tehničke obuke u Ukrajini za preko 500 polaznika, kao i onlajn i obuke na terenu za 70 skladišta žita u Srbiji. U okviru obuke prikazani su i distribuirani video sadržaji o dobrim praksama biološke zaštite od širenja COVID-19, sa posebnim fokusom na kritične kontrolne tačke poput šeme kretanja kamiona, uzorkovanja i ispitivanja zrna, istovara i pristupa spoljnog osoblja i posetilaca.

Prema rečima Miloša Milovanovića, konsultanta za agrarnu politiku FAO i koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji, bezbedan tok proizvodnje i prometa osnovnih žitarica značajno doprinosi globalnoj sigurnosti hrane, s obzirom da pšenica, pirinač i kukuruz čine oko 38 odsto prosečnog dnevnog unosa kalorija. Pravovremeni tehnički saveti, bolja biosigurnosna praksa i pripremljenost za ovu vrstu izazova, mogu uveliko pomoći u sprečavanju da globalna zdravstvena kriza postane i prehrambena kriza.

Materijali sa obuke su dostupni na internet prezentaciji Asocijacije Žita Srbije.

Komentari