Svet poljoprivrede Prodavnica

Koja zemljišta voli ovas?

Ovas - © Foto: www.pixabay.com

Ovas je stara ratarska biljka višestruke namene. To je žitarica posebno kvalitetnog hemijskog sastava zrna i slame i malih zahteva gajenja. Iako se u prošlosti dosta koristio za pravljenje hleba, danas je to retkost. Prednost gajenja ovsa u odnosu na druga strna žita je što uspeva u skromnim uslovima, na zemljištima kisele reakcije i manjih potencijala.

U našoj zemlji postoje povoljni uslovi zemljišta i klimatski uslovi za gajenje uglavnom jarog ovsa, kako u ravničarskim tako i u brdsko-planinskim područjima.

Među žitima ovas je uglavnom jara biljna vrsta. Većina sorti je neotporna na niskim temperaturama. Međutim, postoje i poluozime forme koje imaju relativno dug stadijum jarovizacije, kao i genetičku otpornost na niskim temperaturama. Mrazevi jači od minus 15 stepeni izmrzavaju čvor bokorenja, posebno ako su one ispod snežnog pokrivača. Dakle, važno je svaki genotip ovsa gajiti u adekvatnim klimatsko-zemljišnim uslovima i primeniti optimalnu tehnologiju proizvodnje kako bi se iskoristio potencijal rodnosti i ostvario dobar kvalitet zrna“, navodi Dragana Jelić, master menadžer i savetodavac u PSSS Kragujevac za agroekonomiju.

Zrno ovsa je najbolja koncentrovana hrana za sve vrste stoke, posebno za konje, povećava mlečnost muznih krava, stimuliše nosivost kod koka.

Za razliku od klimatskih uslova, ovas nije zahtevan po pitanju zemljišta. Ne podnosi samo izuzetno peskovita zemljišta. Na lakim peskovitim zemljištima uspeva uz dovoljno vlažnosti. Odlično podnosi kiselo tlo, čak bolje i od raži. Uspeva dobro na novim tek razoranim tresetištima ili isušenim ritovima. Podnosi i krečna zemljišta. Jedino zaslađena zemljišta nisu pogodna.

Ovas - © Foto: www.wikimedia.org

Upotrebljava se kao zrno, ali i kao zelena hrana i silaža u stočnoj ishrani. Zrno ovsa je najbolja koncentrovana hrana za sve vrste stoke, posebno za konje, povećava mlečnost muznih krava, stimuliše nosivost kod koka. Za ishranu ljudi upotrebljava se oko 5%, dok za industrijsku preradu ide 30%. Poslednjih godina potražnja za ovsem je sve veća, jer se zbog svojih dijetetskih osobina i biološki visokovrednih hranljivih materija u zrnu traži ne samo kao stočna hrana, već sve više za ljudsku ishranu“, dodaje Dragana Jelić.

Ovsena zrnca za ljudsku upotrebu - © Foto: www.pixabay.com

Površine pod ovsem u svetu u ukupnoj proizvodnji su u opadanju poslednjih godina. Prema podacima FAO, uzimajući petogodišnji prosek, ovas se godišnje u svetu gaji na površinama od oko 11 miliona hektara. Prosečan prinos je 2,14 tona po hektaru. U Srbiji gaji se u proseku na 45.000 hektara sa prosečnim prinosom od 2,13 tona po hektaru.

Sagovornica: Dragana Jelić, savetnik za agroekonomiju u PSSS Kragujevac

Komentari