Manji agrarni budžet, više novca za podsticaje i investicije

Manji agrarni budžet, više novca za podsticaje i investicije

O tome kako će se trošiti agrarni budžet i kakva će biti poljoprivredna politika narednih godina razgovarali smo sa savetnikom predsednika Vlade Aleksandra Vučića za poljoprivredu, profesorom dr Draganom Glamočićem.

 

Profesore Glamočiću, šta srpske poljoprivrednike očekuje iduće godine i u vremenu pred nama?

„U narednom periodu država će voditi računa o svakom planiranom dinaru i isplati subvencija na vreme. Biće mnogo više novca za investicije. Oni koji zaista žele da se bave poljoprivredom tako će moći da obnove mehanizaciju, da kupe novu opremu za ratarstvo, stočarstvo i ostale vrste proizvodnje. Preduzećemo i niz koraka da sprečimo da stočarska proizvodnja bude ugrožena zbog niskih cena mesa i mleka koji se uvoze iz zemalja Evropske unije a koje su posledica trgovinskog rata njih i Ruske Federacije.”

prof. dr Dragan Glamočić - foto: Petar Kočić

Dobili smo jednoglasnu podršku skupštinskog Odbora za poljoprivredu da produžimo mere zaštite domaće mlekarske i svinjogojske proizvodnje jer do nas stižu proizvodi ispod realne cene, što naš farmer ne može da izdrži.“
 

Naredne godine manji agrarni budžet, a više novca za investicije

Značajan deo sredstava, oko tri milijarde, usmeren je na investicije, za razliku od prethodnih godina kada je za tu namenu bilo izdvojeno ispod milijardu dinara.

Poljoprivredne proizvođače najviše zanima kako će se naredne godine potrošiti agrarni budžet.

Budžet Ministarstva poljoprivrede jeste manji za jednu milijardu, ali je onaj deo namenjen Upravi za agrarna plaćanja veći za pola milijarde. Značajan deo sredstava, oko tri milijarde, usmeren je na investicije, za razliku od prethodnih godina kada je za tu namenu bilo izdvojeno ispod milijardu dinara.”

Znači, mnogo više novca je usmereno pravim poljoprivrednim proizvođačima koji žele da obnove svoju opremu i svoja imanja. Do sada je bio problem isplata po jedinicama mera jer se velika količina novca raspe. Naime, prosečno gazdinstvo ima tri do četiri hektara, u Vojvodini šest-sedam, i ono dobija nekoliko desetina hiljada dinara sa kojima na razvoju ne može ništa da se uradi. Ali kada neki proizvođač za nabavku mašine dobije 50-60 procenata bespovratnog novca, onda ljudi imaju želju da dalje unapređuju svoje gazdinstvo. U tom smislu iz agrarnog budžeta će biti trošeno više.”

Trudićemo se da sve isplate budu na vreme, ali potrebno je biti svestan činjenice da državi sav novac nije na raspolaganju odjednom. Zato će isplate biti kontinuirane tokom cele godine. Važno je reći da će početkom godine sva dugovanja za biljnu proizvodnju biti isplaćena po redosledu podnošenja zahteva. Prva tranša do kraja januara, druga do kraja februara i treća do kraja marta. Ako bude veći priliv novca u budžet, ova sredstva će se isplatiti i ranije.“


Pristup IPARD programima u 2017. godini

Kada će naša država biti spremna da iskoristi mogućnosti koje nude evropski fondovi?

„U medijima je o tome bilo različitih informacija. Mnogo više se o tome priča nego što smo mi u ovom momentu spremni da realizujemo sredstva IPARD-a. U principu, podsticaje iz ovog fonda moći će da koriste samo veći igrači u poljoprivredi. Za one srednje i male pravila i procedura su veoma komplikovani da bi mogli da dođu do tog novca. Naši proizvođači kukaju da je kod nas mnogo papira i država komplikovana. Verujte, to nije ništa u odnosu na ono što će Evropa da zahteva.”
 

Da bismo ostvarili sredstva iz IPARD-a najpre moramo sami da finansiramo ceo projekat, a tek potom, nakon višekratnih i rigoroznih kontrola, možemo da očekujemo povraćaj novca.


Ali, najpre naredne godine moramo završiti akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja. Obezbeđen je novac za zapošljavanje novih ljudi. Tako tek 2017. godine možemo očekivati pristup IPARD programima, ali pod uslovom da zaista danonoćno radimo. Da bismo ostvarili sredstva iz IPARD-a najpre moramo sami da finansiramo ceo projekat, a tek potom, nakon višekratnih i rigoroznih kontrola, možemo da očekujemo povraćaj novca. Za većinu naših poljoprivrednika koji su već kreditno prezaduženi ovo će biti nemoguća misija.“


Usvajanje Zakona o zadrugama

Narednih dana će republička Skupština konačno usvojiti novi Zakon o zadrugama. Da li se razmišlja o posebnom stimulisanju udruživanja poljoprivrednika?

Zaista je dobra vest da je, nakon bezmalo dve decenije i 11 verzija predloga, Zakon o zadrugama ušao u skupštinsku proceduru. Njegovo usvajanje će svakako otvoriti mogućnost pospešivanja udruživanja poljoprivrednika. Međutim, mnogo je važnije da su oni sami postali svesni neophodnosti udruživanja, za šta imamo dobrih primera u praksi. Država takvim udruženjima u narednom periodu trebalo bi da pomogne da uđu u zajedničke investicije, da izgrade skladišne prostore i prerađivačke pogone.


Nesporazum u vezi sa Zakonom o podsticajima

Prethodnih dana bilo je nedoumica vezanih za izmene regulative u oblasti lokalnih fondova koji potpomažu poljoprivredu.

„To je bio nesporazum vezan za izmene i dopune Zakona o podsticajima. Suštinski i prvobitna verzija je omogućavala da Pokrajina i opštine, kao i do sada, svoje fondove mogu da koriste i za podršku razvoja poljoprivrede, ali je to bilo napisano na jedan pravnički nerazumljiv način, pa je u proceduri to amandmanom promenjeno. Sada decidirano piše da će moći da rade kao i ranije. Čak su dobili pravo na mnogo više mera. Osim direktnih plaćanja lokalnim samoupravama i pokrajinskoj administraciji, sve ostalo je dozvoljeno. Tako da poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine imaju podsticaje sa dve strane, za razliku od onih u centralnom delu Republike koji se mogu osloniti samo na agrarni budžet. Oni su zaista u lošijem položaju.“


Kako se njihov položaj može popraviti?

„Jedino tako što ćemo svi zajedno više raditi. I izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu će tome doprineti. Kada neki o njemu polemišu, nastupaju kao da postoji samo Vojvodina i samo ratarstvo, da nema centralne Srbije i u njoj stočarstva, voćarstva i povrtarstva. Malim gazdinstvima će posredno pomoći i IPARD. Oni koji ga budu koristili neće imati pravo na druge podsticaje, pa će osloboditi sredstva iz nacionalnih programa za podršku srednjim i malim gazdinstvima.“
 

Da bi neko kupio državno zemljište uslov je da u mestu stanovanja mora živeti tri godine, da mora imati naše državljanstvo, da mora imati gazdinstvo u aktivnom statusu.



Zakon o poljoprivrednom zemljištu – uslovi za kupovinu zemljišta

Da li se razmišlja o generalnom regulisanju pitanja poljoprivrednog zemljišta kao ograničenog nacionalnog resursa?

„Već smo o tome razgovarali sa predstavnicima Saveza vojvođanskih Mađara koji imaju saznanja o iskustvima iz susedne Mađarske. U Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu biće ugrađena neka prelazna rešenja, koja će onemogućiti strancima da dođu u posed naše zemlje.”

Da bi neko kupio državno zemljište uslov je da u mestu stanovanja mora živeti tri godine, da mora imati naše državljanstvo, da mora imati gazdinstvo u aktivnom statusu. Slično ćemo regulisati uslove prometa zemlje i u drugim oblicima vlasništva. Posebno ćemo propisati obavezu racionalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje je, pored svega, i teško obnovljiv resurs. Mnogi naši poljoprivrednici o tome ne vode računa. U Begeču, gde ja živim, ima odličnih povrtara, ali zbog intenzivne proizvodnje i ispošćavanja njiva, njihova zemlja sve gore izgleda. Zemlju moramo da ostavimo našoj deci i unucima, a ne da je upotrebljavamo samo za jednu generaciju iza koje će ostati beton.“

Sagovornik:
prof. dr Dragan Glamočić

 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica