Danski poljoprivrednici našli su se pred velikom neizvesnošću nakon što je nova vlada ukinula Ministarstvo poljoprivrede, instituciju sa tradicijom dugom oko 130 godina. Dok vlast veći politički značaj daje zaštiti prirode, klimi i dobrobiti životinja, farmeri strahuju od novih propisa, veće birokratije i neizvesnih uslova poslovanja, zbog čega pojedini već odlažu planirane investicije.
Poljoprivreda je jedna od ključnih privrednih grana Danske, a poljoprivredni i prehrambeni sektor imaju veliki značaj za izvoz ove zemlje. Ipak, nakon reorganizacije nove vlade, Danska više nema posebno Ministarstvo poljoprivrede niti ministra koji bi bio direktno zadužen za ovaj sektor.
Možda vas zanima
Ministarstvo poljoprivrede, osnovano još 1896. godine, ukinuto je, dok su poslovi vezani za poljoprivredu, hranu, ribarstvo i druge povezane oblasti raspoređeni između nekoliko resora.
Ovakva odluka izazvala je zabrinutost među proizvođačima, posebno zbog pitanja kako će izgledati buduća agrarna politika i kakve nove obaveze mogu da očekuju.
Priroda, klima i dobrobit životinja u prvom planu
Nova vlada formirala je Ministarstvo za prirodu i dobrobit životinja, čime je poslala jasnu političku poruku da će pitanja zaštite životne sredine, klimatskih promena i uslova držanja životinja imati značajno mesto u budućoj politici.
Za poljoprivrednike je, međutim, ključno pitanje šta će takva promena značiti za samu proizvodnju.
Posebna pažnja mogla bi da bude usmerena na svinjarstvo, jednu od najvažnijih grana danske poljoprivrede, ali i sektor koji se nalazi pod pritiskom zbog emisija štetnih gasova.
Koliko je proizvodnja svinja značajna za ovu zemlju najbolje pokazuje podatak da Danska, sa oko šest miliona stanovnika, ima približno 12 miliona svinja.
Predstavnici poljoprivredne industrije upozoravaju da farmeri novu organizaciju vlasti doživljavaju kao signal da poljoprivredna proizvodnja više nije među najvažnijim političkim prioritetima.
Klaus Hermansen, direktor organizacije Danska Agroindustrija i poljoprivrednog sajma Agromek, ocenjuje da je zamena Ministarstva poljoprivrede resorom usmerenim na prirodu i dobrobit životinja bila snažna simbolična odluka.
„Mnogi u poljoprivrednom sektoru smatraju da je nova vlada više usmerena na zaštitu životne sredine i prirode nego na samu poljoprivrednu proizvodnju.“
Suša desetkovala kukuruz u Francuskoj: EU pred najlošijom žetvom u poslednjih nekoliko decenija!
Farmeri odlažu ulaganja
Jedna od najvećih briga proizvođača odnosi se na buduće propise o korišćenju zemljišta, đubrivima, pesticidima i zaštiti životne sredine.
Zbog nedostatka jasnog dugoročnog pravca agrarne politike, pojedini farmeri već odlažu investicije i čekaju da vide pod kojim uslovima će poslovati u narednim godinama.
To je posebno značajno u trenutku kada se od evropskih proizvođača istovremeno očekuju velika ulaganja u modernizaciju, nove tehnologije, održiviju proizvodnju i smanjenje uticaja poljoprivrede na životnu sredinu.
„Poljoprivrednicima su potrebni stabilni uslovi ako se od njih očekuje da ulažu u nove tehnologije, održivost i zelena rešenja“, poručuje Hermansen.
Više ministarstava, više birokratije?
Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su poslovi koji su nekada bili objedinjeni u Ministarstvu poljoprivrede sada raspoređeni između više državnih institucija.
Predstavnici sektora strahuju da bi takav sistem mogao da uspori donošenje odluka, poveća administraciju i dodatno zakomplikuje poslovanje poljoprivrednika.
Danski farmeri poručuju da podržavaju unapređenje zaštite životne sredine i održiviju proizvodnju, ali istovremeno traže da se očuva konkurentnost domaće poljoprivrede.
Za njih je sada najvažnije da nova vlada što pre jasno definiše pravila igre. Do tada, deo proizvođača očigledno bira oprez i drži nove investicije na čekanju.
Izvor: Agriland
Komentari