Visoke temperature i nedostatak padavina ubrzali su sazrevanje kukuruza i suncokreta u Srbiji, pa će žetva početi najmanje deset dana ranije. Ratari očekuju prinose manje od planiranih, dok poljoprivrednici širom Evrope zbog ekstremnih vrućina sve više rade tokom noći.
Vreli talas koji je krajem jula zahvatio Srbiju naneo je ozbiljnu štetu ratarskim usevima. Najviše su pogođeni soja i kukuruz, ali se manji rod očekuje i kod suncokreta.
Možda vas zanima
Slične probleme imaju proizvođači širom Evrope. Ratari i stočari u Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i Francuskoj menjaju radno vreme i ulažu u opremu za rashlađivanje, jer visoke dnevne temperature sve više otežavaju rad na gazdinstvima.
Pojedini poljoprivrednici žetvu počinju već oko dva sata posle ponoći, koristeći noćnu rosu kako bi povećali vlažnost useva i ispunili zahteve otkupljivača u uslovima izrazite suše.
Suncokret se osušio za samo nekoliko dana
Na njivama Dragana Đurđevića iz Mošorina suncokret se za svega četiri dana od zelene pretvorio u gotovo potpuno sasušenu biljku. Prve procene pokazuju da će rod biti umanjen.
„Prinos će biti manji jer zrno nije naliveno, već prinudno zri. Suncokret ima veličinu pogače koju treba, ali će zrno biti veoma lako. U žetvu krećem za nekoliko dana, iako se suncokret u redovnim godinama skida između 25. avgusta i 10. septembra. Nadam se da će prinos preći tonu po jutru“, objašnjava Đurđević.
Podbačaj očekuje i kod kukuruza.
„Zrno kukuruza biće veoma loše, jer nije bilo dovoljno vlage da se nalije. I njegova žetva počeće ranije. Ne očekujem prinos veći od 2,5 tone po jutru“, dodaje on za RTS.
Suša već četvrtu godinu odnosi zaradu
Navodnjavanje nije dostupno na svim parcelama. U pojedinim delovima Srbije ovog leta je, zbog niskog vodostaja reka i kanala, bilo zabranjeno zahvatanje vode, dok na Titelskom bregu, prema rečima sagovornika, ne postoje ni odgovarajući uslovi za kopanje bunara.
Razlika između navodnjavanih i nenavodnjavanih parcela je ogromna.
„Imam parcelu od oko tri jutra u blizini sela na kojoj sam postavio sistem kap po kap. Kukuruz je tamo još zelen i očekujem prinos od devet tona po jutru. Kolika je suša najbolje pokazuje podatak da svakog petog dana puštamo 60 litara vode po kvadratnom metru, a zemlja je posle pet dana suva kao da je nismo ni zalivali“, kaže Đurđević.
Umesto zarade, ratari već nekoliko godina računaju gubitke.
„Na 163 jutra, koliko obrađujemo, uložili smo 5,7 miliona dinara. Pšenica je vratila polovinu uloga, a drugu polovinu trebalo bi da vrate suncokret i kukuruz. Zakup ostaje na našu štetu i biće velikog minusa. Ovo je četvrta takva godina“, navodi ovaj poljoprivrednik.
Kukuruz se ranije seče za silažu
Dušan Stankov iz Orlovata kaže da je kukuruz u čitavom ataru u veoma lošem stanju, jer ozbiljnijih padavina nije bilo duže od mesec dana.
Pošto se, osim ratarstvom, bavi i proizvodnjom mleka, sejao je silažni kukuruz, čije je skidanje počelo najmanje deset dana ranije nego prethodne godine.
„Prvog dana kada smo sekli silaža je bila zelena i u stabljici je još bilo soka. Već drugog dana biljke su bile suve, a listovi su leteli iz prikolice. Kada se parcela pogleda spolja, deluje dobro, ali nekoliko metara unutar njive kukuruz je oboren kao da je preliven vrelom vodom“, opisuje Stankov.
Prema njegovim rečima, ovogodišnjem kukuruzu više ni kiša ne može značajnije da pomogne.
„Kukuruz ne može da se oporavi koliko god vode sada da dobije. Klipovi su spušteni i tu više nema pomoći. Ako se vrućine nastave, kukuruz će se skidati i pre suncokreta. Mislim da prinos neće biti veći od dve do tri tone po jutru“, dodaje.
Ni suncokret, iako bolje podnosi visoke temperature i nedostatak vode, nije ostao bez posledica.
„Suncokret sada naliva zrno i mislim da će ono biti lagano. U ataru ima parcela koje će se žeti za nekoliko dana. Neke kolege iz Taraša i Melenaca već su počele žetvu na lošijim zemljištima“, kaže Stankov.
Suncokret bolje podnosi sušu, ali će i njegov prinos biti manji
Proizvodnja suncokreta u Srednjem Banatu nalazi se na trećem mestu, iza kukuruza i strnih žita. Nakon prošlogodišnjeg podbačaja kukuruza, površine pod ovom uljaricom povećane su za oko 15 odsto.
Ipak, kukuruz i dalje zauzima najveće površine u tom okrugu. Ulaganja u proizvodnju oba useva ovog proleća bila su znatno veća jer su ratari očekivali bolji prinos.
Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin kaže da su prvi znaci podgorevanja kukuruza uočeni početkom poslednje dekade jula.
„Temperature su počele intenzivno da rastu od 15. jula. Pregledom useva utvrđeno je da je na većini parcela oplodnja klipova završena i da visoke temperature nisu negativno uticale na polen ili svilu. Klipovi su uglavnom bili mali ili srednje razvijeni, dok je lošije stanje zabeleženo na parcelama iz kasnijih rokova setve. Na pojedinim njivama uočene su i biljke bez klipova“, navodi Parađenović.
Nedostatak padavina ostavio je trag na svim usevima, a dodatni problem predstavlja mali procenat parcela u Srednjem Banatu koje mogu da se navodnjavaju. I tamo gde je navodnjavanje moguće, troškovi su veoma visoki.
Suša povećava rizik od aflatoksina
Toplo vreme pogodovalo je razvoju kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice, iako su štete na kukuruzu u suvom ratarenju za sada manje nego prethodne godine.
„Broj štetočina počeo je da raste od sredine jula. Beležimo veliki broj jajnih legala i prisustvo larvi koje mogu da izazovu veće štete na navodnjavanom kukuruzu, naročito šećercu“, kaže Parađenović.
Visoke temperature isušile su ovojne listove kukuruza, zbog čega larve druge generacije kukuruznog plamenca teže dolaze do zrna. Ipak, oštećena zrna i povećana vlaga unutar klipa mogu stvoriti uslove za razvoj bolesti.
Zbog toga je najvažniji zadatak proizvođača da pre žetve pregledaju parcele, upozorava Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
„Poljoprivrednici moraju da provere ima li oštećenja od insekata i da li se pojavljuje trulež klipa. Ovogodišnji uslovi pogoduju razvoju aspergilusa, gljive koja stvara aflatoksine. Bojim se da ćemo ove godine imati problem sa aflatoksinima. Zaražene useve treba odvojiti i oni ne smeju da dospeju među zdrav kukuruz kako ne bi došlo do kontaminacije“, upozorava Bekavac, a prenosi RTS.
Tropske temperature ne ubrzavaju zrenje, već prekidaju vegetaciju
Visoke temperature nisu dovele samo do bržeg sazrevanja, već su na pojedinim parcelama potpuno prekinule vegetaciju.
„Optimalne temperature za metličanje, svilanje i početak nalivanja zrna kreću se između 25 i 30 stepeni. Na 35 stepeni usporava se fotosinteza, fiziološki procesi se zaustavljaju, a biljka troši vodu kako bi se ohladila“, objašnjava Bekavac.
Kada temperatura dostigne 38 stepeni, biljka uvija listove kako bi smanjila gubitak vode.
„Tada više nema nalivanja zrna ni fotosintetskih procesa. Biljka samo pokušava da preživi. Temperature više od 40 stepeni, a bojim se da smo ih imali, izazivaju smrt ćelija“, dodaje.
Izbor hibrida može da utiče na otpornost useva, ali, kako kaže, ne postoji hibrid koji bez posledica može da podnese ovakve uslove.
Organska materija pomaže zemljištu da sačuva vlagu
Padavine su ove godine bile izrazito lokalnog karaktera. Dok su pojedini krajevi dobili određenu količinu kiše, u drugima je gotovo potpuno izostala. Delovi Bačke i Srema prošli su bolje od Banata, istočne i južne Srbije.
Bolje rezultate mogu očekivati proizvođači koji su uspeli da očuvaju kvalitet i strukturu zemljišta.
„Ljudi koji su sačuvali organsku materiju, koristili stajnjak i redovno vodili računa o mineralnoj ishrani biljaka mogli bi relativno dobro da prođu. Organska materija važna je za strukturu zemljišta i njegovu sposobnost da zadrži vodu“, navodi Bekavac.
Među merama koje mogu da ublaže posledice suše izdvajaju se redukovana obrada zemljišta, malčiranje, pravovremena obrada, izbor sorti i hibrida otpornijih na sušu, sprečavanje zbijanja zemljišta i precizno navodnjavanje sistemom kap po kap.
Iz resornog ministarstva podsećaju da se kroz nacionalne fondove i IPARD program finansiraju digitalni sistemi i senzori za merenje vlažnosti zemljišta.
U okviru Mere 1, investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, proizvođači mogu da konkurišu za povraćaj od 60 do 75 odsto sredstava za nabavku mehanizacije namenjene konzervacijskoj obradi zemljišta.
Ekstremne vrućine smanjuju prinose širom Evrope
Problemi sa kojima se suočavaju ratari u Srbiji deo su šire slike. Zajednički istraživački centar Evropske komisije smanjio je prognoze prinosa svih prolećnih i letnjih useva nakon izuzetno visokih temperatura i nedostatka padavina u zapadnoj i centralnoj Evropi.
Među najteže pogođenim kulturama su kukuruz i suncokret.
U Francuskoj se očekuje da će proizvodnja kukuruza biti manja za oko 35 odsto. Procena je da će rod žitarica u Austriji pasti za 19 odsto nakon izuzetno toplog i sušnog leta.
Austrijski stočari bili su primorani da ranije vrate goveda sa planinskih pašnjaka jer je sve manje trave i vode. Pojedini već koriste hranu pripremljenu za zimu ili šalju goveda na klanje ranije nego što su planirali.
U Velikoj Britaniji prehrambena industrija upozorava da bi dugotrajna vrućina i suša mogle da utiču na dostupnost i cenu domaće hrane i tokom naredne godine. Skoro tri četvrtine Engleske pogođeno je sušom, dok proizvođači prijavljuju smanjene prinose i nedostatak stočne hrane.
Noćni rad i sistemi za rashlađivanje postaju neophodni
Ekstremne temperature menjaju organizaciju rada i u stočarstvu. Na farmama u italijanskoj oblasti poznatoj po proizvodnji sira parmezan temperature više od 40 stepeni dovele su do smanjenog unosa hrane kod krava, pa je proizvodnja mleka na pojedinim gazdinstvima pala i do 10 odsto.
Farmeri postavljaju sisteme za ventilaciju i orošavanje, menjaju vreme hranjenja stoke i nabavljaju opremu za dopremanje dodatnih količina vode. Sve to povećava troškove proizvodnje u sektoru koji se već suočava sa nestabilnim cenama repromaterijala.
Vrućine su pomerile i berbu grožđa. Radnici su, koristeći čeone lampe, izlazili u vinograde u tri sata ujutru kako bi grožđe i sebe zaštitili od temperatura koje su dostizale 45 stepeni.
Evropska komisija upozorila je da su julske temperature u nekoliko zemalja bile između pet i 12 stepeni više od sezonskog proseka, dok toplotni talasi postaju sve češći, rasprostranjeniji i nepredvidljiviji.
Manji prinosi, slabija produktivnost stoke i rastući troškovi prilagođavanja mogli bi da se odraze na dostupnost i cene hrane, od žitarica, voća i povrća do mleka i mesa. Promene vremena žetve i rad tokom noći zato pokazuju da se poljoprivreda već prilagođava uslovima koji postaju sve ekstremniji.
Izvor: RTS
Komentari