Da li znate koja su najčistija sela u Srbiji?

Da li znate koja su najčistija sela u Srbiji?

Na Sajmu ekologije u Beogradu Topola je dobila titulu najčistije opštine u Srbiji. S obzirom na to da najveći deo ove opštine čine sela, njima je lokalna samouprava i posvetila najviše pažnje. Prema rečima predsednika Skupštine opštine, Dragana Jovanovića, odnošenje smeća organizovano je u 30 okolnih sela, u kojima su raspoređeni kontejneri i kante iz kojih se otpad redovno odvozi.
 

Kontejneri u selima opštine Topola - © Foto: Biljana Nenković

 

Osim što su dobili ovu laskavu titulu, meštani sela iz okoline Topole više ne moraju da brinu šta će sa svojim smećem. Svaka kuća ima kantu, a više od 1.000 kontejnera raspoređeno je duž puteva u selima u koje odlažu đubre iz svojih domaćinstava. Organizovano odvoženje smeća za njih znači pravo olakšanje.
 

Raša Prokić iz Donje Šatornje - © Foto: Biljana Nenković

Mnogo je đubreta ranije bilo u selima. Bacali su ljudi otpad svuda, po jarugama, rečnim koritima ili pored puta. Sada je zaista svuda čisto. Nikom od nas nije bilo teško da se navikne i da se prošeta do kontejnera kako bi bacio đubre“, kaže Raša Prokić iz sela Donja Šatornja.
 

Naknada za odnošenje smeća obračunava po broju članova domaćinstva. Do troje račun je 315 dinara, a preko toga 415.

Domaćini su jedino bili skeptični da li će sistem odvoženja smeća funkcionisati. Međutim, kamioni redovno obilaze sela i prazne kante i kontejnere. U pitanju je projekat privatno-javnog partnerstva koji je rezultirao prvim mestom u Srbiji za najčistiju opštinu.
 

Čista sela u opštini Topola - © Foto: Biljana Nenković

Ovaj posao nije bilo lako organizovati, s obzirom na to da je ova opština razuđena, jer se prostire na 350 kvadratnih kilometara. Kamioni stižu i do najudaljenijih sela, čak i zimi kada je prohodnost za saobraćaj slaba. U ovoj opštini još 2008. godine počeli smo organizovano da prikupljamo smeće sa seoskog područja u saradnji sa austrijskom kompanijom i to do danas savršeno funkcioniše. Domaćinstva su dobila kante, a ko nije hteo, ima na raspolaganju kontejner u blizini kuće“, kaže Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola.
 

Kamioni redovno obilaze sela u okolini Topole prazneći kante i kontejnere.

Da li je bilo otpora? Kažu, jeste. Plašili su se domaćini novog nameta i trebalo ih je ubediti da za mali novac mogu da reše veliki problem. Pošto su kuće i pomoćne prostorije na selu daleko veće kvadrature nego u gradu, odlučeno je da se naknada za odnošenje smeća obračunava po broju članova domaćinstva. Do troje račun je 315 dinara, a preko toga 415.
 

Čista sela u opštini Topola - © Foto: Biljana Nenković

Otpor je postojao jer ljudi nisu znali da li će biti onako kako je rečeno. Plašili su se da od priče ne ostanu sam računi koje će morati da plaćaju. Vremenom su shvatili da sve funkcioniše, a oni ne moraju više da biju glavu gde će i šta će sa đubretom. Mislili smo i na one koji su u lošoj materijalnoj situaciji i kojima je i ovaj iznos previše. Uglavnom je reč o staračkim domaćinstvima sa malim primanjima. Oni su oslobođeni plaćanja. Njihove troškove solidarno pokrivaju privatni partner i lokalna samouprava“, kaže Saša Prokić, predsednik Mesne zajednice Donja Šatornja.

Da je sistem prikupljanja i odvoženja smeća bio potreban govori i procenat naplate. Više od 85% računa je izmireno.

Sagovornici:
Raša Prokić, selo Donja Šatornja
Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola
Saša Prokić, predsednik MZ Donja Šatornja

Foto: Biljana Nenković

 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.