800.000 hektara zemljišta čeka komasaciju

800.000 hektara zemljišta čeka komasaciju

Sadašnjim tempom, završetak komasacije u Srbiji bi se mogao očekivati za 60 godina. U cilju skraćivanja tog vremena, Ministarstvo poljoprivrede u planu ima novi zakon, kao i sprovođenje mera koje treba da olakšaju ceo proces.

Zemljište- © Pixabay

U proteklih 10 godina postupak ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta putem komasacije pokrenut je na čak 125.000 hektara, ali su potrebe višestruko veće. Zbog toga je ovu proceduru, koja u proseku traje gotovo tri i po godine, neophodno unaprediti donošenjem posebnog zakona i uspostavljanjem stabilnijeg sistema finansiranja, ključne su preporuke analize efekata komasacije koju su sproveli NALED i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Analiza pripremljena u partnerstvu s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokazala je značajne koristi komasacije za poljoprivrednike i uštedu od 3.300 dinara po hektaru u centralnoj Srbiji do 4.100 dinara u Vojvodini po osnovu smanjenih troškova proizvodnje, pre svega za gorivo (do 27 odsto) i seme. Dodatni benefiti su besplatni upis u katastar i rešeni imovinski odnosi, pristup putu, kao i krčenje zemlje, gde se dodatna korist kreće i do 11.300 dinara po hektaru.

Ušli u komasaciju sa kvalitetnom zemljom, a dobili lošu

„Komasacija nosi velike koristi i za državu kroz povećanje poreskih prihoda, izgradnju nove infrastrukture u vidu puteva i sistema za navodnjavanje, kao i obezbeđivanje zemljišta za industrijske zone, deponije i druge komunalne potrebe na efikasniji način u odnosu na eksproprijaciju. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede već oformilo radnu grupu za izradu zakona o komasaciji koji bismo mogli da donesemo tokom sledeće godine“, izjavio je ministar Branislav Nedimović na otvaranju konferencije Budućnost upravljanja ruralnim zemljištem.

Zbog usitnjenih parcela i prinosi su manji - © Pixabay

Na skupu koji su organizovali NALED i GIZ u okviru projekta Jačanje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji, predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladimir Novaković, istakao je da je među preporukama analize i potreba obezbeđivanja stabilnog sistema finansijske podrške Republike i Pokrajine lokalnoj samoupravi za sprovođenje komasacije.

„Neophodno je precizirati propise, formirati centralno telo koje će sistemski voditi komasaciju, kao i informacioni sistem za praćenje procesa i efekata, unaprediti rad lokalnih komisija, pojednostaviti upis u katastar i popularizovati ovu temu. Samo u Vojvodini potrebno je komasirati 800.000 hektara. Sadašnjim tempom, od 12.500 hektara godišnje, bilo bi nam potrebno više od 60 godina da završimo ovaj posao, a ni značajan deo započetih postupaka još nije završen“, ocenio je Novaković i dodao da je najbolja reklama za komasaciju to što je najveći interes za njenim sprovođenjem kod vlasnika zemljišta u susedstvu područja u kojima je komasacija uspešno sprovedena.

Zbog usitnjenih parcela i prinosi su manji

Kako se navodi u saopštenju NALED-a, analiza efekata pokazuje da je ovaj postupak pomogao da se prosečna veličina poseda u centralnoj Srbiji poveća sa 0,28 na 0,73 ha, a u Vojvodini sa 0,75 na 2,23 ha, po čemu smo stali uz rame sa razvijenim evropskim zemljama. Takođe, grupisanje parcela i projektovanje atarskih puteva omogućilo je bolje povezivanje i sada 94 odsto parcela u posmatranim opštinama Vojvodine i 88 odsto u centralnoj Srbiji ima izlaz na put.

U sedam opština i gradova, u kojima su Ministarstvo poljoprivrede i projekat nemačko-srpske razvojne saradnje koji sprovodi GIZ podržali pilot projekat komasacije, ovaj proces je uspešno skraćen na oko dve godine što predstavlja model za dalja unapređenja.

Izvor: Danas

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti