Godinama se verovalo da čaša vina ili piva dnevno ne može da škodi, pa čak i da može imati blagotvoran efekat na zdravlje. Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu BMJ Evidence-Based Medicine pokazuje da čak i umerena, odnosno mala količina alkohola, može povećati rizik od demencije.
Kako navode istraživači, studija je obuhvatila podatke više od 550.000 odraslih osoba uzrasta između 56 i 72 godine, kao i genetske podatke od čak 2,4 miliona učesnika. Rezultati potvrđuju da i male količine alkohola mogu imati štetne efekte na zdravlje – povećavajući rizik od raka, poremećaja sna i, sada, demencije.
Možda vas zanima
Nije bezopasno čak ni jedno piće dnevno
Prekomerna konzumacija alkohola odavno je povezana s razvojem demencije, ali naučnici su sada otkrili da rizik postoji i kod onih koji piju malo. Još 2003. godine jedno popularno istraživanje pokazalo je da su ljudi koji piju jedno piće dnevno imali manji rizik od demencije nego oni koji uopšte ne piju. Ipak, nova istraživanja demantuju tu tvrdnju.
Kako objašnjavaju stručnjaci sa Univerziteta Jejl, dugo se mislilo da je jedno piće dnevno „zdrava mera“. I sami istraživači su verovali da to povoljno utiče na mozak. Međutim, noviji dokazi navode ih da danas alkohol izbegavaju.
„Ljudi bi trebalo da znaju da čak i mala količina alkohola može imati negativne efekte na mozak tokom godina“, poručuju autori studije.
Crveno meso pod lupom: Ekološki problem ili ključ za ZDRAVLJE?
Genetika potvrdila: više alkohola – veći rizik
Kako navode istraživači sa Oksforda i Stenforda, ranije studije koje su se oslanjale na iskaze ispitanika bile su nepouzdane, jer ljudi često ne pamte tačno koliko piju. U novom istraživanju naučnici su koristili genetske podatke više od 2,4 miliona osoba da bi predvideli koliko su ljudi skloni alkoholu tokom života – i time utvrdili uzročno-posledičnu vezu.
Rezultat: svako trostruko povećanje unosa alkohola povećava rizik od demencije za 15%. Drugim rečima, povećanje unosa s jedne na tri čaše nedeljno, ili s tri na devet, donosi isti procenat većeg rizika.
Zašto su raniji rezultati bili zavaravajući
Mnogi nepušači u starijem uzrastu zapravo su bivši alkoholičari koji su prestali da piju zbog zdravstvenih problema, što je u prethodnim istraživanjima moglo stvoriti lažnu sliku da „umereni“ konzumenti imaju manje šanse za demenciju.
Studija takođe pokazuje da osobe koje razvijaju demenciju često spontano smanjuju unos alkohola, jer bolest utiče i na to ponašanje.
Kako alkohol deluje na mozak
Kako navode naučnici, alkohol smanjuje tzv. „rezervu mozga“, odnosno biološki kapacitet koji nas štiti od oštećenja i bolesti. Alkohol brzo prolazi krvno-moždanu barijeru i deluje na neurotransmitere koji usporavaju moždanu aktivnost, što utiče na frontalni korteks – centar za razmišljanje i samokontrolu.
Dugoročno, alkohol je neurotoksin i povezan je sa atrofijom mozga, naročito kod osoba koje piju mnogo i često. Kod njih se gubi moždano tkivo, a posebno su pogođeni delovi kao što su talamus i mali mozak, dok se kod Alchajmerove bolesti najviše oštećuje hipokampus.
Dobra vest, kažu stručnjaci, jeste da se deo oštećenja može povratiti ako se prestane s konzumacijom alkohola – mozak ima sposobnost oporavka, što nije slučaj kod drugih vrsta demencije.
Alkohol takođe oštećuje belu masu mozga, odnosno „izolaciju“ nervnih vlakana koja omogućava komunikaciju između neurona. Iako se ona može regenerisati, alkohol ozbiljno usporava taj proces.
11 najboljih i najgorih ulja za vaše zdravlje
Alkohol i demencija: rizik postoji i kod malih količina
Istraživanja magnetnom rezonancom pokazuju da i jedno do dva pića dnevno tokom dužeg perioda mogu dovesti do smanjenja sive mase i povećanja nivoa gvožđa u mozgu – što se povezuje sa neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmera i Parkinsona.
Kako smanjiti unos alkohola
Stručnjaci savetuju da se alkohol konzumira s merom – ili da se napravi pauza, recimo tokom kampanja poput Sober October ili Dry January. Sve je više bezalkoholnih pića i barova koji pomažu da se lakše održi odluka o apstinenciji.
Za one koji piju više, preporučuje se postepeno smanjenje uz savet lekara, jer naglo prestajanje može biti opasno. Treba izbegavati i „binge drinking“ – preterano opijanje u kratkom vremenu, koje posebno oštećuje mozak.
Preporuka stručnjaka: „Smanjite unos, pijte polako, menjajte alkoholna pića bezalkoholnim, birajte pića s manjim procentom alkohola i pijte manje količine.“
Kako zaključuju autori studije, svako može da odluči hoće li piti, ali je važno da zna da ni najmanja količina alkohola nije bez rizika za zdravlje mozga.
Izvor: Washington Post
Komentari