Žetveni ostaci imaju važnu ulogu u očuvanju kvaliteta zemljišta, naročito u uslovima suše i smanjenog sadržaja organske materije i humusa. Njihovim spaljivanjem ne uništavaju se samo mikroorganizmi već i njihova hrana i stanište, upozorava prof. dr Vera Raičević iz kompanije Biofor System. Posledice dodatno pogoršava erozija, koja odnosi površinski sloj zemljišta i otežava postizanje stabilnih prinosa.
Da li je spaljivanje žetvenih ostataka korisno i šta se tom praksom zapravo gubi?
Možda vas zanima
O ovoj temi razgovarali smo sa prof. dr Verom Raičević, profesorkom u penziji sa Katedre za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, suosnivačicom kompanije Biofor System i stručnjakinjom za istraživanje i razvoj.
Spaljivanje žetvenih ostataka: Ne uništavaju se samo mikroorganizmi…
Raičević ima jasan stav o spaljivanju žetvenih ostataka, posebno u okolnostima kada su zemljišta već izložena suši i gubitku organske materije.
„Ja zaista mislim da je to najveći zločin prema zemlji“, ističe ona.
Kako objašnjava, žetveni ostaci direktno doprinose vrednosti i kvalitetu zemljišta. Njihovim spaljivanjem narušava se zemljište, uz dodatne posledice po vazduh i kvalitet životne sredine.
Često se, kaže, govori o tome da vatra uništava mikroorganizme, ali se zanemaruje da oni na taj način ostaju i bez uslova neophodnih za opstanak.
„Unište se mikroorganizmi, ali uništi se hrana. Uništi se stanište za mikroorganizme“, objašnjava Raičević.
Slikovito rečeno, mikroorganizmima se uništava i kuća i hrana, pa se ne može očekivati da u takvim okolnostima prežive nepovoljne uslove.
Kiša može da padne, a da njiva ostane žedna: Kako pomoći zemlji da zadrži vlagu?
Vreme između žetve i setve važno je za narednu sezonu
Period posle žetve, a pre sledeće setve, predstavlja priliku da se zemljište pripremi za narednu godinu. Žetveni ostaci su već na njivi i predstavljaju resurs koji mikroorganizmima obezbeđuje hranu i uslove za preživljavanje.
Raičević napominje da u uslovima suše mikroorganizmi ne mogu intenzivno da razgrađuju žetvene ostatke, ali deo njih može da preživi i sačeka povoljnije uslove.
„Kada prva kiša dođe, oni će se aktivirati i krenuti sa procesima razgradnje“, kaže ona.
Zato očuvanje žetvenih ostataka ima značaj i kada njihov proces razgradnje zbog nedostatka vlage trenutno nije intenzivan.
Erozija odnosi i mineralni i organski deo zemljišta
Šta se dešava kada na zemljište već iscrpljeno sušom deluju jaki vetrovi ili obilni pljuskovi umesto kiše koja postepeno natapa njivu?
Raičević upozorava da je erozija još jedan problem povezan sa klimatskim promenama. Bilo da je izazvana vetrom ili kišom, posledica je gubitak površinskog sloja zemljišta.
Sa tim slojem ne odlazi samo mineralni deo već se gube i organska materija i mikroorganizmi. Zemljište se tako dodatno iscrpljuje i oslabljeno ulazi u naredni vegetacioni period.
„Onda je vrlo teško da očekujemo neki stabilan prinos“, zaključuje prof. dr Vera Raičević.
Komentari