Konjske i one druge snage

U proleće 2012. godine bio je jedan od poslednjih trzaja Industrije poljoprivrednih mašina, odnosno, traktora IMT iz Novog Beograda. Njegovi inženjeri i majstori pod kupolama Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu ponudili su tržištu novu seriju traktora jačine 42 i 52 konjske snage. Međutim, od tih mašinskih konja bili su jači ONI DRUGI koji su rekli da ovaj gigant posle 70 godina rada treba da se preseli u istoriju. Stoga skoro ironično zvuči nedavna izjava resornog ministra za poljoprivredu po povratku iz Indije da su iz te zemlje zainteresovani da pokrenu proizvodne trake u ovoj fabrici. Ako je ovo kakva šala pred nastupajuće izbore u glavnom gradu, ona je u najmanju ruku NESLANA, bez obzira na sva pisma o takozvanim dobrim namerama poslovnih maharadža.

Proizvodnja traktora IMT - © Agromedia

Daleko od toga da to nije dobra, čak i odlična vest, ali ministar je prevideo da iznese i podatke da je IMT, dok je radio punim kapacitetom, upravo u Indiju godišnje izvozio preko 10.000 traktora, da je zlatne 1988. godine iz njegovih proizvodnih hala tržištu isporučeno 45.000 traktora, odnosno od 1947. do 2015. godine utisnuo je svoj brendirani žig na čak 780.000 ovih poljoprivrednih četvorotočkaša.

Posle pomenutih impozantnih podataka nemoguće je izbeći pitanje: koje su to neznalice, partijski naturščici i mrzitelji CRVENE BOJE organizovali opelo fabrici koja je decenijama bila ključna radionica poljoprivredne mehanizacije i najdirektnija podrška primarnoj proizvodnji u srpskom agraru, velikom broju zemalja u okruženju i takozvanom „trećem svetu“?

Ko će tolikim zadrugarima da pere čarape?

Uvredljiv je odgovor i obrazloženje da je IMT žrtva AGRESIVNE tranzicije i STIHIJSKE privatizacije. To je u najmanju ruku vređanje zdravog razuma 1,5 miliona građana Srbije koji su direktno i indirektno oslonjeni na poljoprivrednu proizvodnju. Iako su problemi počeli još 2000. godine, inženjeri i majstori IMT nisu se predavali. Jdana od poslednjih „moždanih oluja“ dogodila se u proleće 2012. godine kada su pod kupolama Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu izložili i ponudili tržištu seriju novih traktora od 42 i 45 konjskih snaga sa savremenim dizajnom kabine i hidrauličnim servo-upravljačima. Pred ove mašinske isprečile su se neke DRUGE KONJSKE SNAGE ceneći da je STEČAJ pravo rešenje za ovog kolosa kojeg sada deli tanka linija od nestanka sa spiska živih.

Stari traktori - © Pixabay

Daleko od toga da imam nešto protiv kvalitetne i prosperitetne privatizacije ili nekog od oblika partnerstva i sličnih svojinskih odnosa. Međutim, urušavanje i neprepoznavanje PRIVREDNIH TOTEMA I SUVENIRA u jednoj lokalnoj zajednici, okrugu, regionu i državi naprosto je neshvatljivo. Još je nerazumnije kada država NEMA, navodno, novac da takvim kolektivima pomogne i izigravajući velikog ekonomskog stručnjaka iste GURA na tržište, jer je to jedino mesto na kojem se neko može legitimisati. Pa u IMT nisu proizvodili jeftine upaljače niti toliko hvaljene OKLAGIJE, već traktore i celu paletu drugih poljoprivrednih mašina i alatki.

Takvih fabrika je jako malo a oni što misle i mlataraju kako naši farmeri treba da se pripremaju za kupovinu „Džon Dirovih“ traktora sa ugrađenim navigatorima, satelitskim telefonima, monitorima i erkondišnima, naprosto zbijaju šalu, hoću reći – sprdaju se. Paradoksalno je i to da resorno ministarstvo izdvaja značajna podsticajna sredstva za one poljoprivrednike koji žele da kupe nove traktore, naravno, od inostranih proizvođača, a da na oporavak IMT-a niko ne misli. Ova fabrika je u zvaničnom stečaju od 2015. godine a to da li će maharadže iz Indije i neko od drugih poslovnih ljudi doći u Novi Beograd, zavisi kako smo čuli, od iznalaženja rešenja za dug koji ima. Radi se o povećem dugu, ali bez javnog saopštavanja konkretnog iznosa. Takve priče i obrazloženja, da se ne lažemo, služe za dobijanje vremena koje se primiče liniji zaborava slično sa situacijom koja je zadesila poljoprivrednu korporaciju PKB!

Miholjske čarolije: SMRDIBUBE SAMO SMRDE

Kada smo kod duga on bi lako mogao da se namiri iz državne i uz pomoć gradske kase da nije na desetine svakoraznih RUPA BEZ DNA. Samo u onu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa iz kase grada Beograda u ovoj godini sručena su skoro 74 miliona dinara. Siromašnim medijima novac je nasušno potreban, ali ako njega u džepove trpaju PODOBNI za lokalnu vlast, bave se propagandom umesto informisanjem, oni su nekoliko svetlosnih godina daleko od takozvanog javnog interesa. Iz Udruženja novinara Srbije, najstarijeg esnafske asocijacije u državi, ukazali su na ovaj problem, pritom tražeći od gradonačelnika MALOG da bude VELIKI i poništi konkurs. Sve se završilo po onoj narodnoj ZASVIRAJ I ZA POJAS ZADENI!

Dotrajala mehanizacija - © Pixabay

Druga RUPA bezmalo je teška MILIJARDU dinara, a mogla bi se plastičnije nazvati „Nove priče iz Nepričave“. Tačnije, pre nekoliko dana sa trase Koridora 11 (auto-puta Beograd-južni Jadran) stigla je vest da je savremena džada na deonici između Uba i Lajkovca falš urađena. Umesto tvrde podloge neko od naših graditelja stavio je mnogo jeftiniju glinu. Bio sam više puta na nultoj tački ovog auto-puta u selu Nepričavi kod Lajkovca, inače poznatom po kultnoj televizijskoj seriji. Političari i eksperti za SVE gradnje i obnove u napaćenoj Srbiji obećavali su svetske standarde i prevremene rokove. Ispostavilo se da je polovina od 12,5 kilometara auto-puta urađena uz propuste koji podrazumevaju njihovu generalnu popravku uz trošak od milijardu dinara.

I zadruge u rijaliti blatu

Sumnja se da ni preostala polovina ove saobraćajnice nije dobro urađena. To, najverovatnije, podrazumeva još jednu milijardu troška. Tim novcem, koji će poslužiti za krpljenje rupa iza bahatih, podmitljivih i neodgovornih graditelja i njihovih mentora, mogao bi se sagraditi i to SA LEDINE, potpuno nov IMT. Ako na taj način uopšte neko razmišlja!?
Ovu tiradu o konjskim i drugim snagama završićemo SPRINTOM TRANZICIONOG PACOVA Ivice Todorića, koji je takođe slika i prilika vremena u kojem živimo, radimo i razmišljamo. Iako je još uvek zvanično vlasnik agrarno-trgovinske Vavilonske kule u ovom delu Balkana, on se pre nekoliko dana poput sitnog kradljivca dao u beg londonskim sokacima kako bi izbegao susret sa novinarima državne televizije Hrvatske. Njemu se na teret stavlja korupcija i lažiranje finansijskih dokumenata koncerna „Agrokor“.

S druge strane, Todorić tvrdi da je reč o političkom progonu i da hrvatska vlada namerava da nacionalizuje njegovu imovinu. Međutim, kako objasniti SRAMNI SPRINT? Nebi me iznenadilo da sutra sa osmehom kaže da je to bila njegova uobičajena REKREACIJA DOK JE U EGZILU. Više sam sklon mišljenju da VEŽBA NEKU NOVU BEŽANIJU. Zapravo, poslovni žbirevi koje je na površinu izbacio cunami tranzicije sa LAKOĆOM podnose i prihvataju sve oblike poniženja zarad lične koristi i koristi onih koji su im omogućili tu čudesnu TERAPIJU!

Izvori informacija: lična dokumentacija, portal AGROMEDIA i Bilten za poljoprivredu i selo SANU.

Komentari