„Ja se bunim od vrtića“ – nedavno je izjavila Tamara Skroza, novinarka FONETA. I takav profil ličnosti koji ne trpe teskobu i nepravdu dobilo je konkurenciju i to iz redova poljoprivrednika, odnosno domaćih proizvođača hrane. U vreme sezone berbe i otkupa maline, bukvalno od „obdaništa“, odnosno nekoliko decenija oni hronično iskazuju svoje nezadovoljstvo. Nažalost, iz tog sektora nisu jedini jer sve češće podižu glas i domaći ratari, stočari, povrtari…Naprosto, svi pokušavaju da im zavuku, što dublje, ruku u dzepove i obesmisle njihova ulaganja i trud. Sa tim nikako da prestanu.
Oni koji bi trebali da ih zaštite i pomognu obećavaju da će im sagraditi most, iako nemaju reku. Zbog toga i ne čudi što je upravo na dan lokalnih izbora 2. juna oko 200 malinara iz Arilja orgnizovalo protestnu vožnju do kolega iz Požege. Tog dana oni su GLASALI za malinu a ne za bilo čije fotelje, vlast i privilegije. Ako je to, uopšte, tako shvaćeno?!
više od istog autora
STRAH OD OBEĆANJA
20/05/2024
KLIMATSKI I DRUGI INŽINJERI
30/04/2024
Međutim, bez obzira na sve oklnosti malinari će morati sami da se izbore za svoj poslovni status koji se kreće u relaciji od povremene euforije i zadovoljstva, ali sve češće do velikog razočarenja.
PROTEST NA DAN GLASANJA
Pošto su posle prvih razgovorima sa resornim „faktorima“ vlasti, njihovih službi i savetnika dobili preporuku da otkupna cena maline u ovoj sezoni bude 250 dinara za kiliogram, proizvođači su kratko odgovorili „malo“. I dodali: “neće da može“!?
Uz sopstvene proračune ulaganja, troškove zaštite, plaćanje berača i prevoz, odgovorili su da minimalna otkupna cena ne može biti niža od 350 dinara za kilogram. Smatrajući da pomenuti „ključni“ faktori to nisu dobro čuli oko 200 nezadovoljnih malinara članova udruženja „Vilamet“ iz Arilja, upravo na dan izbora, organizovali su protestnu vožnju iz te varoši do svojih kolega iz malinarske Požege.
Mileta Pilčević, predsednik Udruženja „Vilamet“ posle završetka protestne vožnje obavestio je javnost, da ne protestuju iz bilo kakvog besa, već zbog činjenice da je ovogodišnja proizvođačka cena, na uzorku od 10 tona po hektaru, 240 dinara za kilogram. Kako najveći broj malinara i dalje ostvaruje rod od 3,5 do 5 tona onda je proizvođačka cena još veća. Praktično, predloženo im je, kako je kazao, da rade bez zarade.
Predstoji još jedan, ili nekoliko, razgovora sa resornim Ministarstvom za poljoprivredu, hladnjačarima, pa možda i Vladom Srbije, kako bi svi zainteresovani u tom lancu bili zadovoljni. Praksa govori da je to teško dogovoriti i iskombinovati, jer i proizvođači i otkupljivači imaju svoje argumente. Ipak, najgore u svemu je što nekoliko dana pred veliku kamlanju berbe ova voćka još nema jasnu i prihvatljuvu od strane proizvođača otkupnu cenu.
Ako je to prepuštanje maline tržištu i njegovim ćudima to im treba raći. Otvoreno. Ali, s obzirom na podatak da se malinarsvom bavi preko 30.000 gazdinstava, jasno je da bi ona, posebno ona manja, guranjem u arenu sa bezosečajnim lavovima liberalnog kapitalizma bila brzo pojedena. Nestala bi!
Naravno, da bi sve to „uštinulo“ i državni budzet, odnosno bilanse izvoza gde se promet sa prodajom maline kreće od 80 do 100 miliona evra.
DOKLE SPOTICANJA
Kada je još pre nešto više od tri decenije malina dobila epitet „crveno“ zlato i široko otvorena vrata za izvoz od tada i počinju njene muke. Tačnije, onih koji je proizvode, jer su sve brojniji otkupljivači pokazali svoju rđavu ćud. Situacija je drastično pogoršana kada su se pojavili problemi da poljoprivrednim kombinatima kojima su takozvani ekonomski reformatori pripremali „svilen gajtan“.
Imam godina pa se dobro sećam kada su malinari iz nekoliko valjevskih sela, 90-tih i nešto kasnije, prosipali tek ubrane crvene plodove zbog ponižavajućih otkupnih cena. Zbog istog razloga, praktično ni jedna sezona, nije prošla bez blokuranja poteva pa i železničke pruge. U jednoj kolumni zahvalio sam se manarima što sam po prvi put video Tutin. Naime, zbog blokada ustaljenog magistralog puta do Jadranskog mora, mogao sam preko predivne varoši Tutina.
Varijante „toplo-hladno“, kada je u pitanju ova voćka, bukvalno su redovna pojava. Čim se u javnost plasiraju informacije da je kod najveće konkurencije Čilea ili Poljske podbacio ili ostveran dobar rod, otkjupljivači bi se prilagodili obema situacijama. Uglavnom, uvek na štetu domaćih proizvođača. U sve se u poslednje vreme umešao i reeksport a o gradu i mrazevima ili inflaciji da ne pričam.
Sve su ovo sto i jedan razlog, dok se ne pronađe neka alternativa ili pojas za sigurno plivanje, zbog čega treba podržavati proizvođače, i kao što rekoh, glasati za malinu. Znam da takvih izbora neće uskoro biti, ali sam siguran da će i oni doći na red. I glavata gospoda naviknuta na fotelje, vlast i privilegije mora će da shvati da ovo nisu nevažne teme i pitanja!
SEZONA NERVOZE
Nisu, kao što zapazih, samo malinari nervozni. Iako je u nedavnom vladinom ekspozeu najavljena renesansa stočarstva sa mirisom iz farmi i žitnih oranica predstavnici sedam udruženja poljoprivrdnika Srbije, 5. juna stigli su u Beograd na razgovor sa novim resornim ministrom. Došli su da mu kažu, da im se još prošle godine dogovorene nove subvencije ne uplaćuju.
Kako su kazali fino su se ispričali i došli do nekoliko saznanja. Da novi kabinet ministra još nije kompletiran, i da najverovatnije, zbog toga on nije najbolje upućen u njihove probleme. Nervozni stočari posebno su zabrinuti hoće li biti ispoštovana subvencija od 100.000 dinara za uzgajenu domaću junicu, odnosno u farmama im već pride „kipi“ i od nekontrolisanog uvoza.
Naveli su podatak da je za pet meseci u ovoj godini uvezeno više meleka nego što je za celu 2023. godinu. Zbog te nekontrolisane drskosti domaće mlekare i otkupljivači su najavili smanjenje cena mleka. I dok se stručnjaci ubiše govorom o značaju takozvanog uslovnog grla stoke po hektaru zemljišta i spašavanju naših oranica od klimatskih promena i drugih devastacija, odgovorni se na sve to „češljaju“. Rade sporo i nezainteresovano. Zubima škripe i povrtari, jer i njih muči nelojajna konkurencija, odnosno veliki, i često, nekontrolisani uvoz.
CENA 250 PLUS BONUS
Prema poslednjoj informaciji i postignutom dogovoru u Ministarstvu poljoprivrede od 31. maja otkupna cena maline će biti 250 dinara, plus 60 odsto učešća u izvoznoj ceni predviđeno je za proizvođače, odnosno 40 odsto za hladnjačare. Dakle, cena je ipak „skuvana“ i srevirana. Ko želi može da se posluži. Uz ovu informaciju usledile su i kritike na račun nekoliko udruženja malinara da navodno zbunjuju javnost i proizvođače netačnim interpretacijama onog što je dogovoreno.
Od svega je, po svemu sudeći, nekim „faktorima“ najteže palo to što su malinari 2. juna na dan izbora protestovali upravo zbog toga što nije postignut zadovoljavajući dogovor oko otkupne cene. Uz sve i da im je tog dana glas ili gladanje za malinu bilo preče od svake druge „beskrajne“ izborne trake.
Predstavnici resornog Ministarstva za poljoprivredu nisu propustili priliku da istaknu da su oni kao i država samo medijatori između proizvođača i otkupljivača i da se za cenu pita isključivo tržište poljoprivrednih proizvoda. I to je u odnosu na sve predhodne godine i populiističke priče korektan odnos i prestanak zamagljivanja situacije.
Hoće li ovo biti po volji proizvođača teško je reći. Uostalom, oni su naviknuti na svaku vrstu iznenađanja. Zbog toga nisu, bez razloga, nazvani BERAČIMA SNOVA!!!!
…
Komentari