U službi rešavanja EKOLOŠKIH PROBLEMA: Izdvajamo 3 EKO HEROJA naše zemlje

Dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila i toga datuma se ceo svet podseća na goruće probleme koji utiču na kvalitet života svih živih bića na ovoj planeti. Ti problemi vezani su za zagađenost vode, vazduha, zemljišta, topljenje lednika, ogroman broj divljiih deponija, slabu pošumljenost i drugog.

Čišćenje otpadaFoto: Pixabay

Međutim, nije zgoreg da se na taj dan predstavi učinak onih koji su doprineli očuvanju prirode i pokazuju svakodevnu brigu i napor da reše navedene probleme. Mi smo izdvojili tri eko heroja Srbije, ali postoji još veliki broj njih koji se bore za čistiju okolinu.

Stefan Drljača, borac za veću pošumljenost koji je osnovao šumu u okolini Čačka

Kupio sam livadu i odlučio da je pošumim kako bih oplemenio taj prostor. Nadam se da ću dočekati da vidim kako su ove male sadnice postale šumski gorostasi. Šuma će smanjiti letnje vrućine, čuvaće zemljište od erozije, pružiti stanište za mnoge vrste i proizvodiće kiseonik za sve. Voleo bih da ovom delu Šumadije vratim njene šume. Vremenom je i moj brat kupio par parcela, tako da svake godine pošumljavamo. Proizvodimo sadnice iz semena pa ih presađujemo na prostor buduće šume”, rekao je ovaj eko heroj.

Stefan DrljačaFoto: Stefan Drljača

Kako kaže, počeli su sa 150 sadnica crvenog hrasta ali su u prethodnih pet godina svakog proleća i jeseni dodavali nove sadnice i vrste.

„Donosio sam sadnice sa zanimljivih i značajnih mesta za mene, a opet pazeći da ne donesem neku vrstu koja bi poremetila ovdašnji ekosistem. Hrast i kesten iz Estonije, sadnice iz Dalmacije, sa Kosova i Metohije, sa Banije odakle potiče moja porodica, žir hrasta ispred zgrade u Sloveniji gde sam se rodio i druge vrste krase šumu. Ne mogu sa sigurnošću reći koliko je stabala danas u našoj mladoj šumi ali taj broj će nastaviti da se povećava”, rekao je Drljača.

Prema njegovim rečima, prethodnih par godina mnogi ljudi su se javili i podržali ovaj poduhvat. Neki darivanjem sadnica, drugi radom, treći podrškom. Čitava familija je uključena u podizanje ove šume u selu Dučalovići.

Vanja Petković, predsednica udruženja „Čepom do osmeha”

„Oduvek sam želela da se bavim nečim što me u potpunosti ispunjava i da svoje formalno obrazovanje primenim kako bih doprinela promenama u svom okruženju i ostavila neizbrisiv trag za generacije koje dolaze. Naime, još kao studentkinja ekologije usvojila sam primer dobre prakse sakupljanja plastičnih čepova za koji sam saznala za vreme boravka u Sloveniji, tokom trajanja osnovnih studija”, objašnjava Vanja Petković.

Mozaik za Ginisa od plastičnih čepovaFoto: Vanja Petković

Kako kaže, zbog naklonosti prema zaštiti životne sredine i rešenosti da promeni svoje okruženje, uz podršku porodice i prijatelja, odlučila je da akciju sličnog karaktera pokrene u zemlji u kojoj je odrasla, školovala se i osnovala porodicu.

Princip akcije je jednostavan ali i efikasan – prodajom sakupljenih plastičnih čepova obezbeđuju se novčana sredstva kojima se vrši kupovina pomagala deci sa invaliditetom. Kako kaže naša sagovornica, na ovaj način su spojili lepo i korisno, odnosno kroz brigu o životnoj sredini uspeli da probude humanost, razvoj osećaja empatije, solidarnosti, tolerancije i socijalne integracije društveno osetljivih i ugroženih grupa.

„Zbog svakog dečijeg osmeha i beskrajne zahvalnosti roditelja, čije smo živote i svakodnevicu promenili čineći veoma jednostavnu stvar, odnosno sakupljajući čepove, osećamo potrebu, ali i odgovornost, da nastavimo da sprovođenjem svoje misije u delo i od te ideje nećemo odustati”, rekla je ova Novosađanka.

Udruženje „Čepom do osmeha“ osnovano je 2014. godine, ali se ideja o pokretanju akcije rodila par godina ranije. Naša sagovornica objašnjava da je do sada kroz akciju uručeno 55 pomagala. Sakupljeno je oko 500 tona plastičnih čepova, a 25 aktivnih koordinatora svakodnevnim angažovanjem doprinosi da akcija opstaje. Preko 3000 kutija za sakupljanje plastičnih čepova registrovano je širom Srbije na sajtu udruženja.

Kako kaže Vanja Petković, svaka osoba koja sakuplja plastični čep, odvaja ga u svom domaćinstvu i odlaže na odgovarajuće mesto za njih je ravnopravni član i volonter, delić sjajne celine i široko razgranate mreže.

„Ideja u koju iskreno i duboko verujem je da samo zajedničkim snagama možemo da načinimo promene i velike i korisne stvari za društvo”, istakla je naša sagovornica.

Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora „Inženjera zaštite životne sredine“

Vizija Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ je: Srbija je zemlja zdrave i bezbedne životne sredine čiji građani i građanke aktivno doprinose njenoj zaštiti i unapređenju.

„Polazeći od vizije koju imamo definisali smo našu misiju: Unapređenje sistema zaštite životne sredine u Srbiji kroz širenje znanja, konkretne aktivnosti i javno zagovaranje. Jedna od akcija po kojoj smo prepoznati u lokalnoj sredini je akcija Zamene starog papira za sadnice koju smo sprovodili tradicionalno do početka pandemije, koja je ovu akciju nakratko prekinula, ali koju očekujemo da nastavimo čim uslovi dozvole”, rekao je Jezdimirović.


Akcija Zamenite stari papir za sadniceFoto: Igor Jezdimirović

Naime, ovo novosadsko udruženje je akciju „Zamenite stari papir za sadnice”, pre pandemije organizovalo tokom manfestacija „Novosadsko proleće” i „Novosadska jesen”.

Navedena akcija, koja se održavala dva puta godišnje osam godina, svim zainteresovanim građanima nudila je priliku da donesu i recikliraju stari papir a da za to pritom budu nagrađeni sadnicom cveća, za 10 kilograma starog papira ili sadnicom drveća, za donetih 60 kilograma stare hartije. Kako kaže naš sagovornik, ukupno je u akciji učestvovalo oko 700 ljudi koji su donosili papir na štand udruženja.

„U međuvremenu smo zajedno sa Patrol 023 iz Zrenjanina pokrenuli akcije ozelenjavanja škola kako bi i pored pandemije doprineli povećanju zelenila. U martu 2021. godine smo započeli dvogodišnji prekogranični projekat sa Bosnom i Hercegovinom „Opštine sa nula otpada“. Kroz primenu zajedničkih akcija baziranih na principima nula otpada i cirkularne ekonomije projekat nastoji da ojača održivi razvoj u preko 90 jedinica lokalne samouprave prekograničnog područja Srbije – BiH”, rekao je sagovornik našeg portala.

Kako kaže, jedna od aktivnosti koja je izazvala veliku pažnju jeste i prikupljanje predloga građana za ozelenjavanje površina u Novom Sadu i uklanjanje divljih deponija.

Komentari