Solarizacija: Dezinfekcija zemljišta na prirodan način

Solarizacija: Dezinfekcija zemljišta na prirodan način - © Pixabay

Solarizacija zemlje je prirodna metoda za dezinfekciju zemljišta i kontrolu štetočina i korova, bez primene hemijskih preparata.

Solarizacija podrazumeva pokrivanje zemlje providnom polietilenskom folijom četiri do šest nedelja tokom najtoplijeg razdoblja godine, odnosno kada zemljište dobija direktnu sunčevu energiju. Folija omogućava da sunčeva zračenja budu zarobljena u zemlji, zagrevajući gornji sloj zemljišta 30-45 cm do temperature koja je smrtonosna za širok spektar štetočina pod zemljom, uključujući korov, biljne patogene, nematode i insekte.

Kada se solarizacija pravilno uradi, gornji sloj zemljišta se zagreva čak do 60 stepeni, zavisno od geografskog položaja. U ovom procesu važno je da zemlja bude vlažna, jer vlaga mnogo bolje provodi toplotu nego suvo zemljište. Vruće i vlažno okruženje oslabljuje patogene koji postaju podložniji napadima korisnih mikroorganizama za vreme i nakon primene ove metode.

Solarizacija ne ostavlja hemijske ostatke i jednostavna je za primenu, što odgovara farmerima i baštovanima.

Koristi se prvenstveno kao tehnika za suzbijanje širokog spektra štetočina, ali može i da poboljša zdravlje i plodnost tla, povećanjem dostupnosti azota i drugih hranljivih sastojaka u zemlji, te pozitivnim menjanjem mikrobioma tla.

Dejstvo solarizacije najveće je na površini zemljišta, a postepeno se smanjuje sa povećanjem dubine. Maksimalna temperatura solariziranog tla obično je od 42 do 60 stepeni na dubini od 5 cm, dok na dubini od 45 cm temperatura pada na 32-37 stepeni. Ukoliko je primarni cilj suzbijanje štetočina, najbitnije je rešiti se onih organizama koji se nalaze u prvih 15 cm zemljišta.

Delovanje solarizacije

Solarizacija tokom najtoplijih letnjih meseci može da poveća temperaturu zemljišta do nivoa koji ubija mnoge patogene, nematode, seme i rizome korova.

Solarizacija: Dezinfekcija zemljišta na prirodan način - © Pixabay

Ova metoda, takođe, ubrzava razgradnju organskog materija u zemlji, što često daje za rezultat dodatno oslobađanje topljivih hranljivih sastojaka za biljke, kao što su azot, kalcijum, magnezijum, kalijum i fulvične kiseline, čineći ih dostupnim biljkama. Zbog ovoga biljke često rastu brže, imaju veći i kvalitetniji prinos, posebno ukoliko se gaje neposredno posle solarizacije zemlje.  

Dejstvo solarizacije na različite štetočine

Stepen kontrole različitih štetočina uključuje intezitet, dubinu i trajanje povišenih temperatura tla. Neke štetočine će uginuti u roku od nekoliko dana, ali se preporučuje sprovođenje solarizacije 4 do 6 nedelja kako bi se osigurala kontrola širokog spektra štetočina.

Gljivice i bakterije

Solarizacija kontroliše mnoge važne gljivične i bakterijske patogene biljaka, uključujući one koji uzrokuju fuzariozno uvenuće, truljenje korena, rak paradajza, krastavost krompira i mnoge druge.

Nematode

Solarizacija zemljišta može da se koristi za smanjenje populacije mnogih vrsta nematoda. Ovo je posebno korisno za baštovane koji sade organsko voće i povrće. Međutim, solarizacija zemlje nije toliko efikasna protiv nematoda koliko je efikasna protiv gljivičnih bolesti i korova.

To je zbog toga što nematode mogu da se kreću u dublje slojeve zemlje, kako bi izbegle toplotu, a zatim brzo da se vrate nazad, nakon tretmana solarizacije. Kontrola nematoda solarizacijom imaće najveće dejstvo do 30 cm dubine. One koje žive dublje u tlu mogu da prežive solarizaciju i kasnije da oštete biljke koje imaju duboke korenske sisteme.

Solarizacija: Dezinfekcija zemljišta na prirodan način - © Pixabay

Korov

Solarizacija zemljišta može da kontrolište mnoge jednogodišnje i višegodišnje korove. Dok su neka semena ili biljni delovi korova vrlo osetljivi na visoke temperature, drugi su umereno otporni i zahtevaju optimalne uslove za kontrolu, odnosno visoku vlagu tla, čvrsto prijanjanje folije i veoma jako sunčevo zračenje.

Ipak, treba napomenuti da solarizacija slabije deluje na višegodišnje korove, jer trajnice često imaju duboko zakopane podzemne strukture koje mogu da prežive zagrevanje zemlje i ponovo se razmnožavaju.

Blagotvorni organizmi u zemlji

Iako se solarizacijom ubija širok spektar štetočina, mnogi korisni organizmi mogu da je prežive i vrlo brzo nakon postupka ponovo da obnove zemlju.

Način sprovođenja solarizacije

Najviše temperature zemljišta nastaju kada su dani dugi, temperature vazduha visoke, nebo vedro, a vetar minimalan. U oblačnim danima efekat zagrevanja zemlje nije toliko snažan. Vetar može da otpusti ili ošteti folije, a senovita područja ne mogu efikasno da se leče solarizacijom.

1. Priprema zemljišta

Zemljište mora da se izravna, da ima malo grudvica i površinskog otpada kako bi se omogućilo da folija čvrsto prijanja za tlo, stvarajući što manje vazdušne džepove koji, u velikoj meri, mogu da smanje zagrevanje zemljišta.

Najbolji efekat solarizacije postiže se na područjima gde je nagib mali ili ga nema uopšte. Ukoliko je reč o padini, najbolji rezultati se postižu na zemljištima koja su pozicionirana na jugu ili jugozapadu. Solarizacija padina koje su okrenute prema severu je manje delotvorna i može da ima manje efikasan rezultat suzbijanja štetočina.

2. Vlažnost zemljišta

Za najbolje rezultate neophodno je navlažiti zemljište do 30 cm dubine. Ovu pripremu zemlje je najlakše uraditi pre postavljanja folije. Nakon toga potrebno je postaviti foliju što je pre moguće, kako bi se ispravanje vlage svelo na minimum.

Preporuka je da se zemljište dodatno ne vlaži (osim ako se potpuno osušilo tokom solarizacije), zato što će dodatno navodnjavanje da snizi temperaturu tla i da produži trajanje postupka.

3. Izbor folije

Najbolje je koristiti providnu polietilensku foliju. Crna folija je manje efikasna, jer jedan deo toplote upija, a jedan deo odbija, umesto da zadržava sve, kao što to čini providna folija. Međutim, u hladnijim područjima crna folija je ponekad bolji izbor, jer korov neće da raste ispod nje, a ispod providne folije će se pojaviti ako su temperature vazduha preniske da bi ih ubile. 

Folija namenjena za solarijazaciju obično se tretira inhibitorom utraljubičastog zračenja kako se ne bi brzo raspala na suncu.

4. Period solarizacije

Efekat solarizacije zavisi od trajanja postupka i visine temperature zemljišta. Što su temperature zemlje niže, to folija treba da stoji duže kako bi se temperatura podigla na željeni nivo. Cilj je održavanje maksimalne dnevne temperature zemljišta od 43 do 51 stepen na dubini od 15 cm. 

Najbolje je koristiti merač temperature zemljišta ili sondu za temperaturu, kako biste mogli da budete sigurni da je postignuta odgovarajuća temperatura tla.

Četiri do šest nedelja zagrevanja zemljišta tokom najtoplijeg doba godine obično je dovoljno za suzbijanje većine štetočina u zemlji.

5. Postsolarizacija

Nakon solarizacije uklanja se folija, tako da se ne narušava struktura zemljišta. Područje može odmah da se zasadi semenom ili sadnicama jesenjih ili zimskih useva. Ukoliko želite da kultivišete zemljište pre sadnje, to mora biti jako plitko, kako bi se izbeglo iznošenje semena korova ili patogena iz dubljih slojeva zemlje.

Izvor: UC IPM

Komentari