Svi volimo da vidimo lepo uređenu baštu ili dvorište, a još više da jedno takvo i sami imamo. Ipak, to podrazumeva veliki trud, ali i planiranje rasporeda zasada. Pročitajte kako možete uklopiti različite vrste drveća na svom imanju.
Zbog različitih dimenzija, ali i karakteristika samih sadnica neophodno je prethodno isplanirati i uklopiti drveće koje odgovara i koje neće smetati jedno drugom. Kalemljene sorte su odlične ukoliko želite da postignete određenu formu krošnje koju smatrate da bi se uklopila u vašu okućnicu. Sama krošnja može biti u kuglastoj, uskopiramidalnoj ili u žalosnoj (kišobranastoj) formi.
Možda vas zanima
Drveće žalosne ili kišobranaste forme krošnje
Žalosne forme mogu predstavljati pravu senzaciju u vašem vrtu, naročito različite kalemljene vrste.
Najčešće su:
- žalosni dud
- žalosna vrba
- žalosni brest
- žalosna breza
Krošnja se kod ove vrste formira od grana ispunjenim listovima koje padaju u obliku vodenih slapova. Upravo zbog različite pozicije grana koje idu ka zemlji, umesto ka suncu, što je slučaj kod najvećeg broja drveća, ali i biljaka uopšte, žalosne forme su veoma atraktivne.
Ukoliko se odlučite za neku od biljaka sa žalosnom formom krošnje poput žalosnog bresta važno je napomenuti da je ovo drvo veoma pogodno za kombinovanje sa drugim sadnicama s obzirom na to da možete sami uticati na visinu drveta jer ona direktno zavisi od visine kalemljenja. Žalosni brest visine oko 170cm se može lepo uklopiti uz niže četinare koji su polegli.
Ovakve biljke se mogu orezivati jednom ili više puta u toku godine kako bi se podstakla sama biljka da formira nove padajuće grane. Na mestu na kom je biljka kalemljena, formiraju se izbojci koji isprva rastu u visinu, ka suncu, ali ubrzo čim dostignu određenu dužinu kreću da se povijaju ka zemlji.
Ispod biljaka žalosne forme se ne mogu gajiti druge biljke često i zbog činjenice da njihove guste krošnje prave previše hlada, pa biljke koje bi bile posađene ispod ne bi imale dovoljno sunčeve svetlosti da se razvijaju. Ipak, ovakav tip biljaka odlično se može kombinovati sa stenom ili sa poleglim perenama.
Drveće kuglaste forme krošnje
Sa druge strane, ukoliko želite klasičnu formu drveta, ali vam ne odgovaraju njegove dimenzije, možete se opredeliti za drveće lišćarske vrste kuglaste forme krošnje. Uglavnom su u pitanju kalemljene vrste koje se kaleme baš sa namerom da se postigne određeni oblik krošnje.
Kalemljenjem nekih biljaka kao što su jasenovi, katalpe, brestovi i paulovnije možete dobiti nove vrste koje imaju loptastu krošnju. Dimenzija okrugle krošnje može biti 2-3 metra.
Ukoliko vam je potrebno drvo čija je krošnja metar, do jednog i po metra širine jednostavnim orezivanjem u zimskom periodu možete uticati na formiranje krošnje čija će širina biti kontrolisana. Takođe, možete pustiti krošnju da sama formira kuglasti oblik, pri čemu će sama krošnja biti znatno šira, ali bi na desetak godina trebalo vršiti korekciju oblika kako bi se postigla puna gustina krošnje.
Drveće kuglaste forme posebno lepo izgleda ukoliko se sadi linijski – uz staze, ograde i slično, kako bi niz ovakvih biljaka istakao lepotu oblika krošnje. Ovaj tip drveća dozvoljava da se ispod nje gaje i druge vrste biljaka.
Drveće valjkaste forme krošnje
Valjkastu formu poseduje drveće koje ima kraće počne grane, ali ima dobro formiranu centralnu granu, odnosno samo stablo. Za ove biljke kaže se da su vertikalnog ili raketastog tipa. I ovo je tip kalemljenih biljaka koje daju usku piramidalnu krošnju. Najčešće lišćarske vrste ovog tipa su bukva, hrast, grab, topola ili stubasti jasen.
Širina krošnje drveća valjkaste forme najčešće je oko 70 centimetara, a ne prelazi jedan metar. Vremenom se može dogoditi da bočne grane krenu da se šire i narušavaju oblik krošnje, pa je savet da se povremeno orezuju grane kako bi se održala valjkasta struktura. Veoma je bitno pravilno orezati biljke da bi mogle da napreduju.
Ove biljke se najčešće gaje zasebno kako bi došla do izražaja njihova vertikalna struktura. Ipak, mogu se gajiti i u nizu što posebno lepo izgleda kao drvored uz staze. Biljke valjkaste forme mogu se gajiti i na terasi ili balkonu u velikoj saksiji i uz češće orezivanje.
Kedar – zelenilo čitave godine
Kedrovi su vrste četinara sa široko piramidalnom krošnjom koje mogu dostići i preko 10 metara visine. Može se gajiti uz druge biljke ili zasebno. Dve najčešće vrste kedra su atlantski kedar koji ima kraće četine plave ili zelene boje i himalajski kedar koji ima duže četine (5-6cm).
Prednost gajenja kedra jeste činjenica da ćete tokom čitave godine imati zelenu biljku, jer četinari iako menjaju iglice (četine), rade to nadoknađujući ih gotovo istovremeno sa opadanjem starih iglica. Podnose i niske i visoke temperature te su pogodne za različite krajeve. Ova vrsta formira šišarke na svojim granama koje mogu biti dodatno dekorativne.
Kedar možete gajiti tako što ćete mu dopustiti da opruži svoje grane do tla ili ga orezivati u cilju oblikovanja krošnje. Ovom četinaru se često dodeljuje namena zaštite od sunca, tako da se pod njegovu krošnju može postaviti klupa ili sto i stolice za sedenje. Kedar brzo raste, tako da nećete previše čekati da ova sadnica postigne zadovoljavajuću visinu.
Patuljasti četinari savršen ukras za vaš vrt
Patuljaste forme kedra su proizvod kalemljenja. Ne postižu veliku visinu, a grane se često povijaju ka zemlji, pa dolazi do formiranja kišobranastog oblika poput žalosnih formi krošnje. Ove sadnice su odlične za kombinovanje sa drugim biljkama, naročito lepo izgledaju ukoliko se zasade ispred nekog višeg drveća. Kao i ostali četinari tokom čitave godine pruža bujne zelene grane.
Ruže grmuše – cvetni zidovi
Ukoliko želite izrazito cvetno drvo ili grm, odličan izbor su ruže grmuše koje mogu visoko rasti i postići priličnu širinu. Iako je u pitanju vrsta puzavice, ova vrsta na vrhovima svojih grana formira čitave bukete od po nekoliko pupoljaka, a zatim i samih cvetova ruže. Grmuše često imaju nešto manji cvet po samom obimu, ali je sam broj cvetova izrazito veliki.
Ova vrsta ruže cveta više puta u toku godine, tako da možete računati da ćete imati bogat cvetni grm u periodu od maja do oktobra. Često počinju da cvetaju već u rano proleće. Moraju se nekoliko puta godišnje orezivati i to odmah nakon što cvet počne da se suši i vene.
Na taj način će biljka dobiti priliku da oformi nove izdanke i da procveta još bar jednom tokom letnjeg perioda, a zatim još jednom na jesen ukoliko se u letnjim mesecima ponovo izvrši orezivanje.
Ova biljka voli velike količine vode, potreban joj je prostor i dobra potpora. Brzo se razvija i u visinu i u širinu, pa za razliku od drugih vrsta ruža koja se može kombinovati sa raznim biljkama, grmušu nije dobro kombinovati sa drugim biljkama kako ne bi došlo do uplitanja i gušenja biljaka međusobno.
Grmuše najlepše pristaju uz zidove i stenovite površine, a ukoliko im održavate nižu visinu orezivanjem mogu stajati i na nekom istaknutijem delu vrta ili dvorišta samostalno.
Komentari