Za nekoliko decenija svetu će biti potrebno hrane da nahrani devet milijardi ljudi. Tim Američkih i italijanskih naučnika predstavio je novo rešenje problema. Naime poljoprivrednici bi mogli da razmenjuju poljoprivredne kulture kako bi uspešnije iskoristili raspoložive resurse, naročito vodu. Ovaj zadatak poveren je kompjuteru koji treba da izračuna najbolju moguću kombinaciju 14 poljoprivrednih kultura koje danas čine tri četvrtine ukupnog uzgoja.
Možda vas zanima
Kajl Dejvis sa Univerziteta Virdžinije u Šarlotsvilu izračunao je da bi svetska poljoprivreda mogla da prehrani 825 miliona ljudi više nego danas kada bi se obradivo zemljište optimalno koristilo.
„Kada bismo se preorijentisali na biljke koje zahtevaju manje vode, a imaju veću hranljivu vrednost, prinosi bi se značajno uvećali“, kaže ovaj stručnjak. Soja i kikiriki su, na primer, bogati belančevinama. Korenaste kulture imaju manju hranljivu vrednost po kilogramu, ali je prinos po hektaru veoma visok. Sve tri nude značajnu prednost u odnosu na kukuruz, pirinač i pšenicu, koji zahtevaju mnogo vode.
Kompjuterski model omogućava povećanje količine proizvedenih proteina za 19 odsto, a kalorija za deset odsto, dok se globalna potrošnja vode smanjuje za jednu osminu (Nature Geoscience). Gotovo trećina celokupne uštede otpala bi na Indiju, Čile bi sveo potrebe za veštačkim navodnjavanjem na svega desetinu, Izraelu bi bilo potrebno 51 odsto manje kišnice, a Sudanu gotovo 70 odsto.
Naučnici ističu da ova metoda ne bi rezultirala monokulturama, budući da njihov model vodi računa i o raznovrstnosti i uzima u obzir kvalitet zemljišta i potrebe za stočnom hranom.
Recept bi se razlikovao od zemlje do zemlje. Nemačka bi, na primer, trebalo da zameni polovinu proizvodnje žita i trećinu proizvodnje šećerne repe kukuruzom, krompirom i rotkvom. Korenasto-krtolaste biljke bi, prema modelu, mogle da donese šest puta veći prinos nego danas. Računar je proizvodnju uljane repice smanjio u korist suncokreta, soje i prosa. Posle svega, nemačka poljoprivreda trošila bi oko deset odsto vode i obezbeđivala devet odsto više kalorija i 12 odsto više proteina.
Nekim zemljama bi koristile znatno veće promene.
Etiopija bi, na primer, mogla šestostruko da poveća proizvodnju belančevina i udvostruči količinu kalorija kada bi se masovno preorijentisala na gajenje kikirikija i soje, a gotovo potpuno odustala od uzgajanja kukuruza, prosa i žita.
Pakistan bi, osim žitarica, trebalo drastično da smanji i proizvodnju šećerne trske i umesto toga gaji 18 puta više suncokreta, 23 puta više korenastih biljaka i 47 puta više kikirikija. Uprkos impresivnim podacima, drugi stručnjaci su uzdržani.
„Kakvim ekonomskim instrumentima naterati poljoprivrednike da se potpuno preorijentišu?“ – pita Martin Banza sa Instituta Tinen u Braunšvajgu.
Dejvis priznaje da će biti potrebni sveobuhvatni državni programi kako bi se poljoprivrednici i potrošači privoleli da se potpuno preorijentišu.
Izvor: Blic
Komentari