Kako napraviti rakiju od trešnje – trešnjevaču

Kako napraviti rakiju od trešnje – trešnjevaču

Ukoliko su vam obilno rodile trešnje, a uživate u čašici ljute, onda svakako treba da napravite trešnjevaču. Kako da pravilno pripremite voće za fermentaciju i dobijete odličan destilat piše Ana Đorđević iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.

 

Ilustracija: Voćna rakija- © Pixabay

Trešnjevača je voćna rakija dobijena destilacijom profermentisanog kljuka svežih plodova trešanja ili šire trešanja.
Destilacija se obično obavlja četiri nedelje nakon završenog alkoholnog vrenja, a nekad i posle nekoliko meseci, ako je kljuk predhodno bio zakišeljen. Ovo dugo odležavanje mora da bude u odsustvu vazduha.

Rakija – glavni sastojak voćnih likera

Dvokratnom destilacijom dobijena trešnjevača stavlja se na odležavanje u sudove koji ne otpuštaju boju, među kojima su i u bačve od belog jasena. Važno je napomenuti da je vreme odležavanja najmanje jedna godina, a idealno bi bilo i preko tri godine. Ono što je razlikuje od većina rakija, jeste činjenica da za odležavanje traži mesta koja imaju promene temperature tokom godine. Trebalo bi da sud ne bude potpuno zatvoren, tako da mogu ispariti svi sastojci koji bi krajnjem proizvodu dali oštar miris. Prisustvo kiseonika je poželjno tokom odležavanja.

11 razloga zašto je rakija uvek bila omiljeno piće Srba

Mekane sorte trešanja, sa tankom pokožicom na vrenje se mogu stavljati bez predhodnog dezintegrisanja, takođe nije obavezno odvajanje koštica. Važno je samo odvojiti peteljke i lišće, kako rakija ne bi poprimila miris na travu. U toku vrenja trebalo bi obezbediti temperaturu oko 200 C, čak i nižu. Da bi se ovo postiglo pri višim spoljnim temperaturama, preporučljivo je da sudovi za alkoholno vrenje budu manjih zapremina.

Trešnja - © Agromedia


Kada se završi vrenje, potrebno je što pre obaviti destilaciju, pogotovo ukoliko nisu odvojene koštice. U slučaju da se ovaj uslov ne može ispuniti, savetuje sa da se prevreli kljuk čuva u punim sudovima, bez prisustva vazduha.
Destilacija je dvostruka uz odvajanje frakcija, a finalizacija arome je za dva – tri meseca odležavanja.

Gajenje autohtonih sorti: Od divlje kruške pravi se najbolja rakija

U Srbiji se trešnje koriste uglavnom u svežem stanju za jelo, veoma malim delom se koriste za proizvodnju trešnjevače. Ukoliko se odlučite za proizvodnju trešnjevače, preporučuju se sorte sitnijih plodova koje su bogate šećerom.


Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. Inž. Ana Đorđević PSSS

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica