Firma „Libela produkt“ iz Zmajeva kod Vrbasa bavi se proizvodnjom ratarskih kultura, ali i otkupom, odnosno prometom robe, uvozom, izvozom i drugim ratarskim uslugama koje su karakteristične za ovaj deo Srbije. Ona svake godine okuplja po 3.000 do čak 4.000 kooperanata, uglavnom iz Banata i Bačke. Kako smo saznali, većina njih na njivama za zaštitu pšenice koristi preparate kompanije „Galenika-Fitofarmacija“.
Veselin Prelević, jedan od vlasnika firme „Libela produkt“, otkrio nam je koje su preparate „Galenike-Fitofarmacije“ za zaštitu pšenice njihovi kooperanti koristili na njivama.
„Koristi se kompletna paleta ‘Galenikinog’ programa, počev od onih za zaštitu od korova i bolesti, pa sve do najkasnije vegetacije pšenice. Ljudi su tim preparatima zadovoljni. U početku se koristi preparat Tezis za uništavanje korova, a kasnije Antre plus, koji je glavni nosilac zaštite od bolesti“, ističe naš domaćin.
Možda vas zanima
„U kasnijim prskanjima koristili smo i neke preparate za zaštitu od insekata, kao što je na primer Fobos. Sve zavisi od toga šta je koji ratar imao od problema na svojim njivama i koji su mu preparat preporučili stručnjaci“, dodaje on.
Upitali smo našeg domaćina zbog čega misli da se njihovi kooperanti odlučuju baš za hemiju „Galenike-Fitofarmacije“ i kakva je njihova saradnja sa predstavnicima ove kompanije.
„Za ‘Galenikinu’ zaštitu se pre svega odlučuju ratari koji traže hemiju koja je malo jeftinija, a koja ipak može da završi posao kvalitetno. Kada je reč o savetovanju sa stručnjacima iz ove kompanije, rekao bih pre svega da mi sigurno ne možemo sve da znamo i da imamo iskustvo sa svim situacijama koje nam se mogu dogoditi na njivama“, objašnjava naš sagovornik.
„Zato se ne libimo da za svaku, čak i najmanju nedoumicu kontaktiramo sa predstavnikom koji je zadužen za naš teren. Oni vole da budu pozvani i da se pitaju. Čak i kada smo za nešto sigurni, mi se jednom u nekoliko dana čujemo sa njima kako bismo dobili savet iz prve ruke. Iskustvo nam je do sada pokazalo da ukoliko imamo neki problem sa hemijom, u 100% slučajeva za to je odgovoran ljudski faktor“, navodi Prelević.
Sagovornik:
Veselin Prelević, „Libela produkt“
Komentari