Na gazdinstvu Bojana Mojse iz Gaja poljoprivreda se ne posmatra samo kroz jednu sezonu i jedan prinos. Na oko 300 hektara zemlje, u tropoljnom sistemu proizvodnje pšenice, kukuruza i soje, cilj je da usevi budu stabilni, ali i da zemljište ostane sposobno za one koji će ga obrađivati posle njih.
Na jednoj od parcela kukuruza, posejanoj 9. aprila posle pšenice, Bojan Mojsa objašnjava da se na njihovom gazdinstvu već godinama radi tropolje: soja, kukuruz i pšenica. Kukuruz se, kako kaže, kod njih isključivo seje posle pšenice, a na svim površinama primenjuju kompletnu Biofor tehnologiju.
Možda vas zanima
„Radimo kompletnu tehnologiju već godinama – od BioPluga, preko Biofor Active-a, BioP-a i BioEha.
Radimo i Nitrogenius, ali njega više u pšenici. U kukuruzu ne stignemo uvek, mala je masa kad bi moglo da se prska, ali vidi se dobro i ovako“, kaže Bojan.
Ove godine kukuruz je, prema njegovim rečima, u maju imao svega oko 30 litara kiše, dok je i april protekao gotovo bez padavina. Ipak, usev se za sada dobro drži.
„Za tako malo padavina – odlično. Još uvek se drži“, dodaje.
Ulaganje u njivu nije trošak
Jedna od stvari na kojoj Bojan posebno insistira jeste način razmišljanja. Kaže da su proizvođači danas sve češće pritisnuti da svaki dinar koji ulože posmatraju kao trošak, a ne kao ulaganje.
„Postali smo mi proizvođači, a sve više nam se nameće da razmišljamo kao trgovci – da sve što uložimo računamo u trošak, a ne u ulaganje. E tu je razlika. Šta god da uradimo, mi ulažemo. Nije trošak kad uložiš u njivu“, ističe Bojan.
Za njega je zemljište osnova svega. Zato ga ne posmatra samo kao parcelu sa koje ove godine treba skinuti rod, već kao resurs koji mora da ostane živ i plodan.
„Vidiš ti kako je ovo – ovo je fabrika, prava fabrika. Ako i to upropastimo, onda ne zaslužujemo ništa. Tu zemlju treba da ostavimo još nekom posle nas“, kaže on.
Intenzivna proizvodnja traži i brigu o zemljištu
Bojan ne beži od činjenice da današnja proizvodnja mora biti intenzivna. Na njegovim parcelama kukuruz se seje u sklopu od oko 75.000 biljaka po hektaru, što znači da usev iz zemljišta uzima mnogo hraniva.
„Traži se intenzivna proizvodnja i stvarno ne može drugačije da se opstane. Velika je gustina, sejemo na 75.000 biljaka. To crpi. I jednog dana, kad bude iscrpelo humus, šta ćemo onda? Stoke nemamo. A ovo mislim da je pravo rešenje – bar da zadržimo zemlju i ostavimo nešto generacijama iza nas“, objašnjava.
Na pitanje da li je smanjio količine mineralnih đubriva, Bojan odgovara iskreno – za sada nisu smanjivali, ali primećuje bolju iskorišćenost onoga što se unese.
„Nismo smanjili mineralna đubriva, ali vidi se po biljkama i proizvodnji. Mi koji smo stalno u polju vidimo da je iskorišćenost bolja tog đubriva koje smo dali. To je sigurno“, kaže.
BioP i start kukuruza: „Od tada nemamo ljubičastu boju“
Jedan od efekata koji posebno izdvaja jeste primena BioP-a u kukuruzu. Kako objašnjava, u Banatu je česta pojava da proleće bude hladno baš kada kukuruz niče, pa dolazi do blokade fosfora i ljubičaste boje na mladim biljkama.
„Retko koje proleće kod nas u Banatu prođe da ne bude hladno kad kukuruz nikne. Onda dođe do blokade fosfora i vidi se ljubičasto. Mi to nemamo otkad smo počeli da radimo BioP. Pre toga smo i mi imali tu ljubičastu boju kad zahladi, ali od kad ubacujemo BioP – toga nema. Vidi se da nema stajanja“, navodi Bojan.
Ogledi su presudili
Pre nego što su počeli da rade kompletnu tehnologiju na svim površinama, Bojan i njegov sin su preparate uvodili postepeno. Kaže da su ranije probali i druga rešenja, ali da su imali različita iskustva – od slabih rezultata do potpunog razočaranja.
Sa Bioforom su, kako kaže, krenuli kroz oglede.
„Prvo smo radili na dva-tri hektara, pa na pet, a onda smo sin i ja rešili da na 30 hektara pravimo oglede o svom trošku. Dve-tri godine smo to tako radili i kad god smo odradili, svuda su bili dobri rezultati. Onda smo odlučili – zašto ne bismo uzeli nešto što nam donosi dobit, a čuva zemlju za sledeću generaciju“, kaže.
Bojan smatra da svaki proizvođač treba sam da proveri na svojoj parceli.
„Najbolje je da proba na istoj parceli, u istim uslovima, isti hibrid, isto nađubreno. Obeleži pola parcele, ovrše, ide na vagu i sve će da mu se kaže“, poručuje.
„Poljoprivreda je proces, ne može sve odmah“
Govoreći o isplativosti, Bojan naglašava da se u poljoprivredi ne može sve posmatrati kroz brz povrat novca.
„Neko vreme je naišlo da očekujemo kad uložimo dinar da dobijemo još dva. Nama je dovoljno i 30 para kad ima. Ako smo dali dinar, pa je to pospešilo i dobili smo dinar i 20 ili dinar i 30 – dovoljno. Poljoprivreda je proces. Ne može sve odmah“, kaže on.
Dodatnu prednost vidi u tome što se preparati primenjuju zajedno sa postojećim tretmanima, pa nema dodatnog prohoda.
„Nemamo neki poseban trošak kad radimo Biofor, radimo ga zajedno sa hemijom. Znači nema dodatnih troškova, osim samog preparata“, objašnjava.
Zemljište se menja – to se vidi pod rukom i na biljkama
Bojan navodi da su nedavno radili analizu zemljišta i čekaju rezultate, ali da se promene već primećuju u obradi i izgledu useva.
Posebno izdvaja ritsko zemljište na kojem gaje soju, a koje je ranije bilo veoma teško za obradu.
„To je izuzetno teška zemlja. Radimo i redukovanu obradu, podrivačima i gruberima. Iznenadilo me da je postala rastresita i da plužnog đona nema. Vidi se po biljkama. Znamo kako je bilo, znamo kako je sada“, kaže Bojan.
Prema ranijim analizama, humus na njihovim parcelama kretao se uglavnom oko tri odsto, a cilj je da se taj nivo bar sačuva.
„Ako bismo humus zadržali na tom nivou, bilo bi dobro. Ako ništa ne pokušavamo, onda neće biti dobro. Na ove sklopove i ovu proizvodnju – ne može bez toga“, dodaje.
„Bez Biofora ne ulazimo već godinama“
Na oko 300 hektara, koliko obrađuje njegovo gazdinstvo, Biofor tehnologija se koristi u sve tri kulture – soji, pšenici i kukuruzu.
„Kompletno radimo sve. Soju, žito i kukuruz obavezno. Bez Biofora ne ulazimo već godinama“, kaže Bojan.
Ističe da ne govori iz obaveze, već iz iskustva.
„Nisam se venčao s njima pa da moram da pričam. Kažem ono što jeste. Ne bih davao toliki novac za preparate da ne vidim efekat. Ali to je na duže staze. Biofor je na duže staze. Ko misli dva-tri koraka unapred, trebalo bi da koristi“, zaključuje Bojan Mojsa.
Komentari