Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka, koje se namenski gaje kako bi se zemljište obogatilo organskom materijom te da bi mu se na taj način poboljšale fizičke, biološke i hemijske osobine.
Zeleni usevi se odmah nakon cvetanja pokose i ostave na polju da se prosuše 2-3 dana, nakon čega se obavezno zaoravaju na dubinu od 10-15 centimetara. Trebalo bi naglasiti da se u poslednje vreme na tržištu nalaze mikrobiološki preparati koji ubrzavaju razlaganje organske materije, odnosno, mineralizaciju.
Tim preparatima tretiraju se pokošeni zeleni usevi, a zatim zaoravaju. Ovako se postiže brži efekat razlaganja i maksimalno prevođenje hranjivih materija iz pokošenih biljaka u pristupačan oblik.
Možda vas zanima
Upotreba organskih đubriva u voćarskoj proizvodnji
Zaoravanje zelene mase najbolje je obaviti mesec dana pre setve narednog useva, a može se kombinovati i sa predsetvenom pripremom. Za zelenišno đubrivo smatra se da je najbolje sejati: bob, grahoricu, krmni grašak, deteline, heljdu ili lupinu.
Upotreba stajnjaka ključna za održavanje plodnosti zemljišta
Uzgajanje biljaka za pravljenje zelenišnog đubriva
Za zelenišno đubrivo najbolje je gajiti biljke sa razvijenim korenovim sistemom da bi se koristila hraniva koja se teže rastvaraju iz dubljih slojeva. Naročito je bitno da biljke dobro fiksiraju azot (leguminoze). Zelenišnim đubrivom zemljište se obogaćuje sa 40 tona po hektaru organske materije.
To đubrivo ima svoje mesto u biološkoj poljoprivredi, a naročito u voćarstvu i vinogradarstvu. Takođe, u periodu od skidanja pšenice u julu do setve kukuruza u aprilu protekne dug period u kojem zemljište zaraste u korov ili se ispira ako se izvrši oranje. U tom periodu idealno je posejati biljke za zelenišno đubrivo, a zatim na jesen zaorati, jer se do proleća veliki deo biljaka razloži u zemljištu.
Šta preporučuju ratari – nađubrite i čuvajte vlagu!
Biljke koje se gaje za zelenišno đubrivo usvajaju iz zemljišta sva ona hranljiva svojstva koja bi se ispirala vodom ili koja bi apsorbovali korovi. Na taj način u biljkama se deponuje hrana za sledeću biljnu kulturu koja se namerava posejati.
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari