Otkrivamo vam sve što niste znali o novim štetočinama na našim prostorima!

Na poljoprivrednim dobrima pojavile su se nove štetočine na prostorima gde ih ranije nikada nije bilo. Ukoliko dođe do prilagođavanja štetnog organizma nekoj novoj prirodnoj sredini, onda se ta štetočina naziva uvezeni invazivni organizam. O novim štetočinama i o posledicama u našoj poljoprivredi razgovarali smo sa Eleonorom Onć Jovanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Padinska Skela.

 

Do sada je u Srbiji poznat niz štetnih organizama kao što su: dijabrotika, kukuruzni plamenac, pamukove sovice, krompirov i paradajzov moljac, a ove jeseni su se pojavili novi. Reč je o azijskoj bubamari i braon mramorastoj stenici. Nešto više o njima rekla nam je naša sagovornica, Eleonora Omć Jovanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Padinska Skela.

Koje su se to nove štetočine pojavile u Srbiji ove jeseni?

„Sada imamo azijsku bubamaru koja preti da zameni našu domaću bubamaru. Tu je i braon mramorasta stenica, koju nazivaju i smrdljivom braon mramorastom stenicom. Nju često mešaju sa starom stenicom, koja se dugi niz godina pojavljuje u našem prirodnom okruženju. Međutim, to je nov introdukovan organizam poreklom iz Azije.“

 

Braon mramorna stenica je već introdukovana u Americi i Aziji. Pravi štete prvenstveno na povrću i voću, gde prilikom njenog uboda nastaju ranice koje mogu biti ulaz za druge štetočine. 

„Kada se još više namnoži, štetočina se javlja i na poljima kukuruza, soje, pšenice. Usled uboda tih insekata dolazi i do poremećaja prilikom oprašivanja, odnosno do šturosti zrna žitarica. Međutim, to kod nas još uvek nije slučaj.“

Kako se zaštititi od ovih štetnih organizama?

Protiv te štetočine je veoma malo mera na raspolaganju, jer je to krupan organizam. Može da se suzbije raznim piretroidima. Postoji ograničavajuć faktor u suzbijanju i ne možemo stalno da vršimo zaštitu protiv nje. U nekim državama se preporučuje prekrivanje useva mrežama.“

Agrotis ipsilon @izbis.com

„Zaštita od ovog organizma treba da bude sveobuhvatna. Prvenstveno moramo da radimo na suzbijanju štetočina dok je još uvek u mladom larvenom stadijumu. U našoj državi braon mramorasta stenica razvija jednu generaciju godišnje, koja prezimljava kao odrastao insekt.“

„Specifično za nju je da voli da se sakriva na tajnovita mesta kao što su šupe, sobe, za razliku od naše stare stenice koja prezimljava u polju. Za ljude nije štetna, i ne treba preduzimati neke posebne mere za njeno suzbijanje, osim da je izbacimo napolje.“

Protiv te štetočine je veoma malo mera na raspolaganju, jer je to krupan organizam.

„Ulazimo u zimski period i nema direktne opasnosti od mramoraste stenice, ali treba da budemo svesni da novi invazivni organizmi prete našoj okolini. Neophodno je da se informišemo o njima na vreme, kako bismo smanjili štete koje mogu da nastanu.“

„Treba pratiti sredstva informisanja, internet, TV i radio da ne bismo došli u situaciju iz 2014. godine, kada nismo znali šta da radimo sa rđom u pšenici, zaključila je Eleonora Onć Jovanović.

Sagovornica:
Eleonora Onć Jovanović, Poljoprivredna savetodavna stručna služba Padinska Skela 

Komentari