Kako uočiti i sprečiti zarazu purpurne pegavosti u zasadu kupine

Kako uočiti i sprečiti zarazu purpurne pegavosti u zasadu kupine

Jedna od bolesti kupine koja se teže otkriva je purpurna pegavost. Stručnjaci kažu da je zdrav sadni materijal jedan od načina da se izbegne ova bolest, a sa druge strane preporučuje se da se u okolini zasada ukloni divlja kupina ukoliko je ima jer ona može biti nosioc zaraze.

Kupina - © Pixabay

Purpurna pegavost kupine

Reč je o bolesti stabla i bočnih grana kupina, a simptomi se javljaju kako na listu tako i na lastarima. Simptomi na listu se javljaju u toku leta u vidu brojnih, sitnih, okruglih pega sivo-smeđe boje. Pege se ponekad spajaju i mogu dovesti do sušenja lista.

Na mladim izdancima gljiva vrši infekciju u proleće kada oni dostignu dvadesetak centimetara. Kako se izdanci pojavljuju tokom proleća i leta tako bivaju i zaraženi. Zaraza kasnije zahvata i gornje delove izdanaka. Na rodnim ( dvogodišnjim ) izdancima tokom zime i proleća javljaju se sitne nejasne pege koje vremenom pocrvene, a potom dobiju purpurnu pa braon boju sa jakim crvenim rubom. Pege se spajaju i mogu sasvim pokriti internodije stabla u dužini od više desetina santimetara. Ukoliko je infekcija stabla jaka pege mogu zahvatiti stablo celom dužinom. Purpurna pegavost se može javiti i na divljoj kupini. Divlja kupina može služiti i kao izvor zaraze za gajenu kupinu.

Mere zaštite

Mere zaštite od purpurne pegavosti kupine su zdrav sadni materijal, pravilna rezidba, krčenje divljih zasada kupine koje mogu biti izvor zaraze, primena fungicida i gajenje tolerantnih sorti. Primera radi u Švajcarskoj vrše se dva tretiranja bakarnim preparatima- prvo se obavlja krajem aprila, a drugo sredinom juna. U Americi se vrše dva tretmana tokom perioda mirovanja sredstvima na bazi bakra, i još tri tokom vegetacije. Tretiranje treba obaviti kada su izdanci visoki oko 20cm, zatim kad dostignu 50cm, pa 80-100cm.

Veliki problem u kontroli ove bolesti je što se zaražene biljke ne uočavaju, one u tekućoj vegetaciji inficirane ne ispoljavaju znake zaraze na stablu. Izdanci zaraženi u tekućoj vegetaciji se ne prepoznaju do proleća sledeće godine. Već rano u proleće ožiljeni izdanci se vade i koriste za podizanje novih zasada, a da se ne primeti da su oni nosioci zaraze. Na njima se zaraza uočava tek u martu ili aprilu tj. posle podizanja zasada. Zbog navedenih razloga veoma je važno da se vrši kontrola proizvodnje ili da se proizvodi sertifikovan sadni materijala, čime se prati pojava bolesti.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe 
Autor: dipl. inž. zaštite bilja Zoran Panajotović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.