Plavi kamen koristi se ne samo tokom jeseni za “plavo prskanje” voćaka i vinove loze, već i u prolećnim mesecima za zaštitu povrća. Nakon velikih kiša kada nastupe visoke temeprature stvara se pogodno tlo za plamenjaču paradajza. U sledećem tekstu saznajte kako da pravilno pripremite „bordovsku čorbu“ za prskanje.
Bordovska čorba najstariji je fungicid za suzbijanje plamenjače vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordou, u čijoj je okolini prvi put primenjena u vinogradarstvu. Ovaj preparat otkrio je profesor botanike, Millardet 1882. godine.
Možda vas zanima
Šta je bordovska čorba?
Bordovska čorba je izvanredan fungicid i baktericid koji se više od sto godina koristi za suzbijanje nekih ekonomski značajnih bolesti voćaka, vinove loze, povrtarskih i ukrasnih biljaka. Njena sposobnost da dobro prijanja za tretiranu biljku, tj. da se sporije spira, omogućuje da se primenjuje u jesen i rano proleće kada ima obilje padavina i kada su drugi fungicidi manje efikasni.
Posebno je značajno što se bordovska čorba može koristiti u jesen posle opadanja lišća gajenih biljaka. Da bi se sprečilo njeno fitotoksično delovanje bordovska čorba se u proleće, posle kretanja vagetacije, može koristiti u nižoj koncentraciji nego u jesen. Primena bordovske čorbe pri visokim temeperaturama može prouzrokovati žućenje i opadanje lišća. Do ožegotina na listu tretiranih biljaka može doći ako padne kiša neposredno posle tretiranja.
Kako se pravi bordovska čorba?
Kako bi napravili 100 litara dvoprocentnog rastvora bordovske čorbe potrebno je:
- 100 litara vode;
- 2 kg plavog kamena;
- 0.8 kg negašenog ili 2.4 kg gašenog kreča.
Postupak pripreme borodvske čorbe
Negašeni kreč treba ugasiti u trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode, iz posude se uzima 10 litara, kako bi se razmutio kreč i još 10 litara da bi se rastopio plavi kamen. Kada se kreč razmuti, a zatim i procedi kroz ređu krpu, treba ga vratiti u bure, da bi se napravilo krečno mleko. Nakon rastapanja plavog kamena, sipajte ga u bure sa krečnim mlekom.
Treba znati da se uvek sipa rastopljen plavi kamen u krečno mleko. Ne preporučuje se mešanje obrnutim redosledom, jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta.
Preporuke stručnjaka su da se ovako napravljena bordovska čorba odmah utroši, jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 šećera na 100 litara, pa tada može zadržati fungicidna svojstva 2-3 dana.
Bordovska čorba u organskoj proizvodnji
Bordovska čorba se dugo i veoma uspešno koristiti bez štetnih posledica za spoljnu sredinu, i stoga se smatra pogodnom za korišćenje u organskoj proizvodnji gajenih biljaka. Njena upotreba je dozvoljena od strane mnogih organizacija koje vrše sertifikaciju proizvodnje organske hrane.
S obzirom na to da je protekli period prošao baz štetenih posledica na životnu sredinu, veruje se da će još dugo ostati u primeni, bez obzira na pojavu novih savramenih fungicida.
Plavi kamen protiv plamenjače paradajza
Bordovska čorba je fungicid koji se vise od 100 godina koristi za tretiranje razlicitih biljaka i suzbijanje mnogih bolesti. Efikasno deluje i protiv plamenjace paradajza. Interesantno je da je bordovska čorba dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji.
Primenjuje se za prskanje paradajza u proleće, kad ima dosta padavina, ali ne i tokom leta kada beremo plodove. Ovo sredstvo dobro prijanja na biljku i stvara zaštitini sloj koji se teže spira. Ne prodire u plodove, ali spiranjem je štetno za vodotokove i vodene organizme, pa u svakom slucaju treba biti oprezan. Postoje gotove mesavine, a može se i praviti.
Soda bikarbona sprečava truleži paradajza
Soda-bikarbona je lek koji sprečava širenje truleži (u 5 l vode dodati dve punije supene kašike sode-bikarbone i pola čase mleka, i time prskati biljke dva puta mesečno. Soda-bikarbona je bogata kalcijumom, i uklanja spore gljivica, a mleko je okvašivač, omogućava lepljenje sode na list);
Komentari