Svet poljoprivrede Prodavnica

Kako lečiti "ludi vrh" kukuruza

Bolest „ludog vrha“ kukuruza, u našoj zemlji prvi put je zabeležena u okolini Valjeva i Čačka. 

Ilustracija: Ludi vrh kukuruza - © Pixabay

Plamenjača kukuruza se javlja u našoj zemlji i u našem okruženju. Prvi put je zabeležena u okolini Valjeva i Čačka, a prve značajne štete nanosi u okolini Loznice gde je usev bio uništen 90-100 %. Plamenjača kukuruza se kod nas javlja u ograničenim područjima pored potoka i reka, gde je zemljište poplavljeno. Retko izaziva štete u ukupnoj proizvodnji, međutim na njivama na kojima se javi, štete mogu biti značajne. Tip simptoma zavisi od vremena ostvarene infekcije i stepena koloniziranosti kukuruza gljivom. Najkarakterističniji simptom je delimična ili potpuna zamena normalne metlice velikim žbunastom masom deformisanog lišća. Ovakva promena odaje utisak da je metlica podivljala i otuda naziv „ludi vrh“. Na metlici se ne formira polen, pošto su cvetni delovi potpuno deformisani. Ometeno je i fomiranje normalnog klipa. Često se formira začetak 5-10 klipa koji su prazni.

Lišće je usko, u vidu traka, kožasto, hlorotično ili žućkaste boje. Pojedine zaražene biljke mogu biti veće od zdravih, imaju veći broj nodusa i lišća iznad klipa, a drška klipa je duža. Štetnost ove bolesti se ogleda u metamorfozi klipa i metlica u mnogobrojne listove. Plamenjača kukuruza se u prirodi izražava u obliku oospora u zaraženim ostacima kukuruza i mnogobrojnih travnih biljaka.

Infekcija se ostvaruje od klijanja semena i sve dok biljka ne dobije 4-5 listova. Posle infekcije gljiva se u biljkama kukuruza sistemično razvija i zahvata celu biljku. Infekcija se ostvaruje u širokom temperaturnom intervalu, optimum je između 12-16 C. Plamenjača kukuruza se dovoljno retko javlja da bi se protiv nje preduzimale mere suzbijanja. Ipak se preporučuje sledeće: dreniranje zemljišta da se na parceli ne zadržžava voda, suzbijanje i uništavanje travnih korovskoih biljaka, za setvu kukuruza ne koristiti njive sa visokm nivoom podzemnih voda kao ni njive u kojima sevoda zadržava u depresijama. Tretiranje semena nema efekta za suzbijanje plamenjače kukuruza.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe  

Autor: Dipl. inž. Branko Galović

Komentari