Svet poljoprivrede Prodavnica

Bašta bez korova i kopanja

Gde god postoji ogoljena zemlja, priroda radi na tome da je zaštiti, pa je jedan od ključnih aspekata tog prirodnog procesa i pokrivenost zemljišta. Priroda to radi sama, uz pomoć živog biljnog pokrivača, kroz raspad organskih materija na površini zemljišta.

Đubrenje © Agromedia

Kopanjem i drugim tretiranjem uništava se struktura zemljišta. Osim toga, aktiviraju se i brojna semena korova koja se nalaze u njemu. Njihova prirodna uloga je u tome da prekriju i zaštite zemlju, kao i da poprave strukturu zemljišta. Pri radu sa prirodom treba se truditi da zemlju remetimo što je manje moguće, jer se tako obezbeđuje površina sa manje korova.

Korovom se uglavnom smatraju biljke koje kradu prostor namenski zasađenim biljkama. Sa aspekta ekonomske koristi, korov predstavlja ono što nam ne donosi finansijsku dobit. Neke vrste korova su neizostavni pratioci određenih biljaka i određenog tipa tla. Tada obe biljke imaju nekakvu korist jedna od druge (lakše preživljavaju, podstiču jedna drugoj rast i međusobno se štite od različitih uticaja).

Nije uvek rešenje uništavati ga hemijom (herbicidima). Do potpunog uništenja neće doći, već nastaju samo nove vrste korova, otpornijih na herbicide. Na taj način poljoprivrednici upadaju u začarani krug trovanja hrane koju proizvode.

Zemljište trpi brojne posledice kiše, sunca i vetra, zbog čega vremenom može prestati da upija vodu jer je sabijeno i bez vazduha. Međutim, adekvatnom i kvalitetnom zaštitom vremenom je moguće poboljšati njen kvalitet. U deo brige o bašti svakako spada i uklanjanje korova. Najbolje je da korov uklanjate često, dok su još biljke male. U bašti koja se ne kopa uklanjanje korova ne predstavlja problem, jer ga ima manje nego u baštama koje se redovno tretiraju.

Nakon uklanjanja biljaka iz bašte, bilo da je reč o povrću ili voću, potrebno je obnoviti zemljišni pokrivač, kako bi zemljište bilo spremno za novu fazu sukcesije sejanjem ili sađenjem.

Zemljište jede humus, bez obzira na to da li je on poreklom iz komposta ili sena. Vrlo je važno voditi računa o tome, jer ćete, ukoliko mu ne posvetite adekvatnu negu, imati samo golu ledinu.

Osim što se koriste kao prekrivači tla, određene vrste korova možete koristiti i kao mamce za lisne vaši, jestivo povrće, lekovito bilje ili malč. Korov izvađen iz zemlje će se vremenom razgraditi u humus.

Kompost © Agromedia

Zima može značajno da oštetiti zemljište ako ga ne zaštitimo. Neophodno je, pre svega, gajiti i negovati zemljište, da bismo mogli da proizvodimo bilo koju vrstu biljaka. Malčiranje je najbolje izvršiti nakon žetve biljaka u leto, jesen i pre zime. To je način da se zemljište pripremi za novu sezonu i bude u adekvatnom stanju u proleće.

Baštenske leje malčirane kompostom su uvek spremne za setvu i sadnju, jer kompost sadrži fine čestice i zadržava dosta vlage. Takođe, kompost privlači manje puževa, jer se brzo suši i ne sadrži svežu hranu za njih. Njegova površina ne puca i ne sabija se, pa tako pruža veoma kvalitetnu zaštitu kada se prostre preko zemljišta.

Ako se zemljište malčira u bašti sa 2-5 centimetara komposta, smatra se da to predstavlja investiciju u pola godine zaštite zemljišta, u zavisnosti od tipa, kvaliteta i vrste voća ili povrća koje na njemu raste. Kompost ne treba mešati niti ukopavati u zemlju. Najbolje je da se samo prostre preko zemljišta i dozvoli prirodi da se pobrine za ostalo.

Malčiranje sa svežim i grubim organskim materijalima (sveža trava, seno, slama, lišće, đubrivo) daje dosta hrane biljkama, ali i optimalne uslove života za pojedine životinje, koje mogu izazvati drugi problem. Ovakav način uzgoja nije nov. Još su 70-tih godina baštovani pokazali da je moguće uspešno uzgajati biljke bez kopanja i da je za takav način nege bilo potrebno manje potrošenog vremena.

Komentari