Voćarska proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede

Voćarska proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede

Za protekle tri godine, pored jednog starog šljivika, Dejan Ranisavljević na porodičnom imanju u Babinoj Luci podigao je nove zasade šljive i višnje na površini od 4,5 hektara. Iako mu ovo nije osnovno zanimanje, rešio je da se oproba u gajenju voća jer već ima svoju zemlju, uslove koje mu pruža ovaj kraj a i, kako kaže, zato što je ova proizvodnja rentabilnija u odnosu na druge grane poljoprivrede.

Zasad višnje - © Dejan Davidović/Agromedia

Prvih 1.000 kalema višnje, uz prethodnu pripremu zemljišta, zasađeni su 2014. godine, da bi danas na pomenutoj površini bilo 2.585 sadnica oblačinske višnje i šljive sorti stenlej i čačanske rane.

Ako hoćete da se bavite poljoprivredom, morate da živite gde vam se nalazi imanje, iz prostog razloga što morate da vodite računa o biljkama, da pravovremeno primenjujete agrotehničke mere.

„Danas je trend da svi pričaju o poljoprivredi. To je vrlo zanimljivo i ovo je jedna lepa delatnost, selo je lepo i zdravo za život, ali treba dosta da se radi i ulaže. Kada smo podigli prvi zasad, doneli smo odluku da na parcelama koje imamo zasadimo voće i izbor je pao na šljivu i višnju“, priča Dejan.

Nakon što je 2015. na 1,5 hektaru podigao zasad šljive i višnje, sa suprugom i decom iz Valjeva je rešio da se vrati u porodičnu kuću u ovo valjevsko selo.

Obilazak voćnjaka - © Dejan Davidović/Agromedia 

„Ako hoćete da se bavite poljoprivredom, morate da živite gde vam se nalazi imanje, iz prostog razloga što morate da vodite računa o biljkama, da pravovremeno primenjujete agrotehničke mere. Do sada je u podizanje zasada uloženo mnogo novca, truda, rada, zalaganja i teško bi to sve sada stalo na papir“, objašnjava naš sagovornik.

Od višnje tek u narednoj godini očekuje malo ozbiljniji rod. Ove godine višnju je plasirao na malo po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram. Rod šljive je jednim delom prodavan u valjevskim trgovinama, deo je preko jedne smederevske firme otišao na inostrano tržište i jedna količina za sušenje. Inače šljivu stenlej prodavao je po ceni od 35 do 40 dinara, a čačanska rana je otišla kao konzumna po jedan evro za kilogram.

„Cena šljive ove godine bila je toliko dobra da više na tržištu nema sadnog materijala, takođe ni višnje. To je idealna cena koja podstiče proizvođače da gaje ove voćne kulture, kako bi mogli da ostvare dobru zaradu. Međutim, ta cena nije zagarantovana i ona zavisi od tržišta. Ako na tržištu ima potrebe za šljivom i višnjom – onda je dobro, u suprotnom cena pada i onda ste na gubitku. Trenutno je veoma bitna rentabilnost u proizvodnji, ali je teško zato što su naši zasadi mladi i ne mogu da daju rod koji nama treba, ali kada sve bude došlo na svoje za nekoliko godina, tada možemo govoriti kolike smo prihode ostvarili“, kaže Dejan.

Sadnja voćnjaka - © Dejan Davidović/Agromedia

On smatra da je za male proizvođače jedino rešenje udruživanje jer na drugi način pojedinačno je teško biti ozbiljan konkurent na tržištu.

Uz Dejanov nagovor i njegov stric je rešio da uloži u voćarsku proizvodnju. Ove jeseni na površini od 1,20 hektara zasadio je 530 sadnica šljive.

„Pošto je sinovac već nekoliko godina u ovom poslu, rešio sam i ja da iskoristim zemlju i uslove koje ovde imamo. Nekada su moji imali šljivu madžarku, a ja sam se odlučio za sortu stenlej, koja je pogodna i za džemove, marmelade. Plan je da u naredne dve do tri godine na još tri parcele podignem zasade šljive i višnje na ukupno 5 do 6 hektara. Kada sve dođe na rod, očekujem i solidne prihode ali pre svega na ovaj način želim da se voćarstvom bavim kada odem u penziju“, kaže Stanoje Ranisavljević, koji preko trideset godina živi i radi u Austriji.

Mlad zasad - © Dejan Davidović/Agromedia

„Što se tiče trendova u voćarskoj proizvodnji, koja je inače jedna od najprofitablnijih grana poljoprivrede, njih diktira cena ploda. Do ove godine najveća potražnja je bila za sadnicama maline, jagode, trešnje, a sada je na prvom mestu šljiva, višnja i druge koštičave voćne vrste, a tu je pre svega i jabuka koja je interesantna za inostrano tržište“, ističe Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.

Sagovornici: 
Dejan Ranisavljević
Stanoje Ranisavljević
Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.

Autor: Dejan Davidović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.