Izuzetan kvalitet i dobar rod šljive nisu doneli očekivanu zaradu Ljubiši Mladenoviću iz Simićeva. Posle dve godine bez roda zbog mraza, dočekao je sezonu u kojoj su niske otkupne cene i visoki troškovi gotovo pojeli prihod. Bavi se i mlečnim govedarstvom, ali kaže da ni tamo situacija nije bolja. Najviše ga brine kako da sinu, koji pohađa poljoprivrednu školu, preporuči da ostane na porodičnom imanju.
Posle dve godine bez roda, novi udarac kroz cenu
Ljubiša Mladenović ima hektar i po šljive sorte stenlej, a zasad je u devetoj godini. Kako nam je objasnio, dve prethodne godine mraz je odneo rod, ali su ulaganja u voćnjak morala da se nastave.
Možda vas zanima
Rezidbu, održavanje i zaštitu zasada finansirao je i kada od šljive nije bilo prihoda. Ove godine voćnjak je konačno rodio, kvalitet je bio izuzetan, ali je otkupna cena donela novo razočaranje.
„I sad kad je konačno rodilo cena je poražavajuća. Pre 10 godina je veća cena bila nego sad što je bilo u otkupu.“
Prema njegovim rečima, otkupna cena sorte čačanska lepotica bila je 30 dinara po kilogramu, a potom je pala. Otkup stenleja počeo je sa 25 dinara, ali se ni ta cena nije zadržala.
Deo roda uspeo je da proda po 25 dinara po kilogramu, nakon čega mu je otkup zaustavljen. Šljivu je potom prodavao i za rakiju, po cenama od 15 i 25 dinara po kilogramu.
Šljiva je 18 dinara, ali ne mora da se da u bescenje: Kako voćari nalaze računicu u preradi?
Računica poražavajuća
Kada je sabrao prihode i odbio troškove, računica je, kaže, bila poražavajuća. Od milion dinara prihoda ostalo mu je manje od 200.000 dinara, nakon plaćanja rezidbe, dnevnica, zaštite i ostalih troškova.
U taj obračun nije uključio ni sopstveni rad ni rad članova porodice. Zato iznos koji je preostao ne predstavlja čistu zaradu za godinu dana rada.
Kako nam je objasnio, ljudi ga pitaju zašto nastavlja da se bavi proizvodnjom ako se ona ne isplati. Međutim, njemu su domaćinstvo i porodica vezani za selo, a poljoprivreda je njegov izvor prihoda. Sa 43 godine, kaže, mora da razmišlja o školovanju dece i izdržavanju porodice.
Niske cene navele su i neke njegove kolege da razmišljaju o krčenju voćnjaka. Prema njegovim rečima, među njima ima proizvođača sa izuzetnim zasadima, za koje se nada da će ipak promeniti odluku.
Značajan deo troškova odlazi na radnu snagu. Mladenović navodi da je dnevnica za deset sati rada bila 5.000 dinara, uz dva obroka i dodatnih 300 dinara za prevoz po radniku.
Razume, kaže, da i radnici od tog novca izdržavaju porodice. Problem je što otkupna cena šljive proizvođaču ne ostavlja dovoljno prostora da pokrije sve troškove i zaradi.
„Bukvalno ispada bolje da sam tu posejao pšenicu ili bilo šta i da me manje glava boli da vam kažem otvoreno.“
Prerada traži ulaganja, a prodaja nije sigurna
Razmišljao je i o tome da deo roda preradi u rakiju, ali bi to zahtevalo dodatna ulaganja u opremu i proizvodnju. Uz veliku količinu voća, postavlja se i pitanje kome bi gotov proizvod prodao.
Kako nam je objasnio, dve uzastopne godine bez roda dodatno otežavaju odluku o ulaganju. Bez kontinuiteta u proizvodnji teško je planirati nabavku sušare ili pokretanje prerade u džem i druge proizvode.
Čak i kada bi obezbedio sredstva za preradu, morao bi da pronađe tržište. Primećuje da je u selima sve manje stanovnika, pa je i prodaja domaćih proizvoda u lokalnoj sredini sve teža.
Ni mlečno govedarstvo ne donosi sigurnost
Pored voćarstva, Mladenović se bavi i mlečnim govedarstvom. Ima deset krava i još šest do sedam grla drugih kategorija.
I u toj proizvodnji suočava se sa visokim troškovima. Ukazuje na cenu goriva i đubriva, ali i na neizvesnost oko cene mleka. Novac dolazi na račun, objašnjava, ali veliki deo odmah odlazi na proizvodnju i radnu snagu.
Podseća da je šljiva 2017. godine bila 40 dinara po kilogramu, dok su troškovi prevoza, radnika i hrane bili niži nego danas. Sada je cena njegovog proizvoda manja, a izdaci znatno veći.
„Kako da mu kažem: dete, ostani ovde?“
Najveću brigu ipak mu predstavlja budućnost dece. Njegov sin je treća godina poljoprivredne škole i svakodnevno vidi koliko porodica radi i sa kakvim se teškoćama suočava.
„Šta ja samo da kažem mom sinu koji je treća godina poljoprivredne škole. Kako da mu kažem dete ostani ovde.“
Mladenović se pita kako mlad čovek uz ovakve cene poljoprivrednih proizvoda može da osnuje porodicu i obezbedi stabilan život. Dok se govori o ostanku mladih na selu, proizvođači, kaže, žive sa stalnom neizvesnošću oko prihoda i troškova.
Komentari