Priče iz poljoprivredne apoteke – krečenje voćnjaka

Pričamo o tome kada je najpogodnije vreme u toku godine da se uradi krečenje stabala voćki i kako pravilno pripremiti smesu za krečenje.
 

Krečenje voćaka - foto: dipl. inž. Vladimir Milutinović

Tradicionalno krečenje stabala je nešto što se s razlogom očuvalo do današnjih dana. Slika u belo okrečenih voćnjaka ili zasebnih stabala, pored estetske, ima i važnu zaštitnu ulogu.

  • Bela boja potiče od gašenog kreča koji je dezinfekciono sredstvo. Kreč, dakle, ima značajno dezinfekciono i fungicidno svojstvo.
  • Okrečeno stablo reflektuje sunčevu svetlost, čime se smanjuje zagrevanje kore, umesto tamne kore drveta koja upija toplotu. Ovo može usporiti pokretanje sokova u stablu, čime se odlaže kretanje vegetacije na neko vreme, pa se tako sprečava dejstvo kasnih prolećnih mrazeva.
  • Takođe, refleksija ima ulogu i u toku vrelih letnjih dana, kada se kod mladih voćki, koje nisu dobile zadebljalu koru, mogu javiti rak-rane – ožegotine na osunčanim delovima kore.
  • Repelentno svojstvo kreča može delovati na različite vrste insekata koji se zazimljavaju u kori ili imaju jajna legla na površini kore. Odbija i glodare ili druge životinje koje bi mehanički mogle oštetiti koru drveta.
  • Zaštitno dejstvo od različitih vrsta bolesti koje preko zime nastaju stvaranjem spora u zadebljaloj kori ili, ukoliko stablo ima pukotine, mahovinu ili lišajeve kao pogodnu sredinu za spore.

Recept za pripremanje smese za krečenje voćaka:

  • 5 kg gašenog kreča,
  • 500 g soli i 
  • 250 g kvašljivog sumpora.

Smesu razmutiti sa oko 15-18 litara vode da bi se dobila relativno gusta smesa, pogodna za nanošenje četkom ili valjkom. Krečenje obaviti pre snegova, a ponoviti početkom proleća, ukoliko se bela boja sprala od padavina.

Ako razvijate proizvodnju ili tek podižete svoj voćnjak pročitajte kako voćar iz okoline Apatina podiže voćnjake sa autohtonim sortama voća.

Koristan može biti i vodič za uspešno kalemljenje biljaka.

Komentari