Sezona berbe maline, najprofitabilnijeg srpskog voća, uveliko odmiče ali se još uvek koplja lome oko otkupne cene. Još jedan od razgovora o otupnoj ceni ministarstva poljoprivrede, proizvođača i hladnjačara je propao, a na otkupnim mestima cene su i dalje šarenolike. Proizvođači kažu da u zavisnosti od otkupljivača za kilogram konvencionalne maline dobijaju od 150 do 200 dinara, dok za malinu proizvedenu u kontrolisanim uslovima oko 300 dinara.
”Godina je bila užasna od starta, ali ipak malina se izborila. Što se tiče cene možda je lane bilo previše, ali je ove godine stvarno malo. Malina je izašla na 200 dinara, a ljudi u Brezovicama i oklonim brdsko – planinskim selima mahom žive od maline. To nam je glavna kultura od koje živimo, od koje porodice izdržavamo. Cena me jeste pokolebala, beremo žena, ja i deca a radnike neću plaćati sigurno. Nema računa, jer radnik ne može da zaradi za sebe. Dok ga dovezeš, odvezeš, platiš dobru dnevnicu 4.000 – 4.500 dinara i uz dva ručka to izađe 6.000 – 7.000”, kaže Milijan Stojić, voćar iz sela Brezovice kod Valjeva.
PISALI SMO...
Procenjuje se da u ovom delu valjevskog malinogorja, selima na teritoriji Mesne zajednice Poćuta, koja gravitiraju ka brani Stubo – Rovni, malina zauzima oko stotinak hektara i mahom se radi o proizvodnji u kontrolisanim uslovima, odnosno sa minimalnim utroškom sredstava za zaštitu.
Darko Stojić iz Brezovica, treća je generacija u porodici koja se bavi malinarstvom. Do prošle godine na blizu 80 ari rađao je samo ”vilamet”, a od ovog proleća deo površina zauzele su nove sorte – ”glen” i ”fertodi”. Kaže da već par godina malinu gaje u kontrolisanim uslovima, a jedan od razloga je što u selu imaju hladnjaču koja vrši otkup voća.
”Nemamo problema sa prodajom, tranja postoji. Ovogodišnji rod je jako teško proceniti, dosta je manji u odnosu na prošlu godinu. Ali kada se poredi sa konvencionalnom proizvodnjom bilo je godina gde je prinos maline gajene u kontrolisanim uslovima bio skoro duplo manji”, priča naš sagovornik.
Kvalitetni plodovi maline, koje su ove godine, u teškim agroekološkim uslovima ovdašnji voćari uspeli da proizvedu, spadaju u ”sam vrh srpskog malinarstva”, ocenjuje struka.
”Ovo je malinarski kraj, i ovde se ljudi više od 60 godina tradicionalno bave proizvodnjom maline. Struka i naše iskustvo govori da su padine ispod naših planina mesto gde dobro uspeva malina. U jednom periodu ovdšnja domaćinstva proizvodila su na hiljade tona. Međutim, sadašnje površine pod malinom, u odnosu na one od pre desetak godina, su smanjene za skoro 50 posto, delom što je sve manje radne snage ali i zbog sušenja zasada”, kaže Sreten Milutinović iz ovdašnjeg udruženja ”Voće Povlen”.
Dobro bi bilo da se u narednom periodu posveti pažnja udruživanju poljoprivrednih proizvođača i formiranju da kažemo ne zaštitne cene, nego cene stabilnog tržišta poljoprivrednih proizvoda u šta spada i malina, tako da nemamo toliku fluktuaciju cena, smatra Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.
”Kada je izuzetna cena onda imamo slučaj da nam se i najgora malina prodaje po toj ceni. Sa druge strane kada je loša cena tada poljoprivrednici nemaju dovoljno novca za održavanje malinjaka. Sve to uzrokuje da nam kasnije treba dugo vremena da izađemo iz tih problema. Stabilno tržište poljoprivrednih proizvoda, u ovoj slučaju maline, bi doprinelo da imamo poboljšan kvalitet malina, jedan drugačiji odnos prema ovoj proizvodnji”, kaže Marković.
On podseća da se to videlo prethodnih godina kada je cena bila izuzetna i više nego što se očekivalo, kada su ljudi više ulagali u proizvodnnju, birali kvalitetnija zemljišta, kupovali parcele i podizali nove malinjake uz primenu pune agrotehnike i nove tehnologije u gajenju.
Komentari