Koje sorte dunja su najzahvalnije za uzgoj i koja je realna cena dunjevače?

Koje sorte dunja su najzahvalnije za uzgoj i koja je realna cena dunjevače?

Ne želeći da porodično imanje u selu Sitarice kod Valjeva zaraste u korov, mašinski inženjer Radivoj Mijailović rešio je da podigne zasade voća. Na oko 3,5 hektara, koji okružuju kućni plac, dominiraju zasadi nekoliko sorata šljiva, zatim višnja, crvena i žuta kruška vilijamovka. Tu je i trešnja, jabuka, lešnik, orah, dok jedno od posebnih mesta zauzima dunja.

Pet sorti dunja na jednom mestu

Prve sadnice leskovačke i vranjske sorte dunje zasadio je još 2007. godine, međutim, pošto ih je teško sačuvati jer su podložne erviniji, nakon šest godina ta stabla zamenile su nove sorte kojih praktično nema na području Valjeva.

„Pošto volim da konzumiram domaću rakiju onda sam poželeo da napravim i rakiju od dunje, koja je u poslednje vreme sve popularnija. Po savetu profesora Mitrovića iz Čačka zasadio sam sorte hemus, trijumf, asenica i šampion, i u dva zasada sada je sa ponekom leskovačkom oko 250 stabala. Najbolja sorta za gajenje je hemus, nakon nje trijumf, a najmanje sam zasadio stabala asenice međutim jako je dobra, slična je leskovačkoj i može da se koristiti kao jabuka”, kaže Radivoj.

Dunja je voćna vrsta koju je teško sačuvati

Kako ističe naš sagovornik, problem kod dunje je što cveta sredinom aprila, a plod se može ubrati tek polovinom oktobra, tako da ona isprati celo proleće, leto i uđe duboko u jesen. Sve atmosferske neprilike se dese na dunji i nije ni čudo što ima toliko problema kada je u pitanju njena zaštita.

„Od hemijskih preparata za zaštitu koristim veoma malo sredstava, orijentisan sam na organsku proizvodnju pošto se nalazimo na području sliva prema brani Stubo – Rovni. Očekivao sam da će, kako je najavljivano, to biti uređeno, da je ovo zaštićena zona, da će voće koje se ovde gaji biti tretirano kao organsko. Ideja je bila da napravim etno domaćinstvo, gde bi dolazili turisti, konzumirali voće i sebi pravili džem, slatko, sokove i druge proizvode. Međutim, za sada od toga izgleda nema ništa”, navodi Mijailović.

Svih nešto više od jedne tone žutih plodova, koliko ih u jesen sazri na 600 metara nadmorske visine gde se nalazi zasad, završi u rakiji. Naš sagovornik podseća da je ovo voćna vrsta koju je teško sačuvati, koja nakon branja treba da odstoji bar 45 dana da bi dobila aromu i određenu količinu šećera pa tek onda da se prerađuje.

Litar rakije od dunje ne može biti ispod 20 evra?!

Objašnjava i da je sama prerada dunje u rakiju teža nego kada je u pitanju šljiva. Svaki plod se seče, povade se kamene ćelije, semena masa, zatim se melje, dodaju enzimi i kvasci, uz praćenje vrenja i odgovarajuću temperaturu sve do momenta prve destilacije.

„Litar rakije od dunje ne može da bude 1.000 dinara. Cena dunje na tržištu je bila 50 dinara, a za jedan litar rakije od ovog voća uz dobru pripremu i kada se isprati ceo proces proizvodnje potrebno je 20 kilograma ploda i tada njena cena ne bi mogla biti ispod 20 evra. Ovo je još uvek hobi i više radim za svoje zadovoljstvo. Pravim rakiju od dunje, šljive, kajsije, vilijamovke i lozovaču. Za sada nemam neke velike količine za tržište i sve što odgajim u zasadima mogu sam da preradim”, ističe Radivoj Mijailović.

Leskovačka dunja ipak najbolja za preradu

Ovaj zasad je specifičan po tome što se po prvi put na jednom mestu nalazi pet sorata dunje i na taj način možemo da utvrdimo koliko je koja sorta osetljiva na erviniju.

Pokazalo se da su hemus i asenica jako tolerantne na ovu bolest, nisu potpuno otporne, ali se ervinija pojavljuje na nekih pet posto stabala što je za neke buduće proizvođače dunje veoma bitno da znaju. Ove dve sorte mogu bez problema da se gaje u proizvodnim zasadima, smatra Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.

„Nove sorte vraćaju dunju u proizvodne zasade, a ove koje su osetljive, kao što je leskovačka, gajićemo u nekoj novoj tehnologiji i moramo im posvetiti mnogo više pažnje. Ono što je problematično kod hemusa i asenice je to da nemaju toliko izražen aromatski kompleks. Ove sorte jesu otpornije na bolesti i lakše se gaje, ali u samoj preradi ne mogu da daju taj vrhunski kvalitet koji može da da leskovačka dunja, što znači da se priroda još jednom poigrala i pokazala da visok kvalitet i ono što traže destilerije ne ide jedno sa drugim”, ističe Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.

Komentari (1)

Pavle

2022-10-24 19:04:53

Imam gunje svih vrsta. Prskao sam ih svim i svačim. Pokazalo se izuzetno efikasno od svih bolesti. Prskam ih ne da ih prskam nego ih kupam dva puta u proleće sa bordovskom čorbom i moje gunje nikada nisu bile zdravije. A vi kako hoćete.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica