Svet poljoprivrede Prodavnica

Kako do stabilnih prinosa i visokog kvaliteta plodova jagode? Odgovor je ova mera

Sa Bobanom Markovićem iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Smederevo smo porazgovarali o vrlo važnoj meri kod proizvodnje jagoda – zakidanju stolona. On nam je otkrio zašto je njihovo uklanjanje važno za samu biljku jagode, kada se vrši i na koje sve načine.

JagodeFoto:Agromedia

Biljka umesto u plod hranu usmerava u stolon

Stoloni su delovi jagode koji služe za vegetativno razmnožavanje. Međutim, kako kaže naš sagovornik oni su u proizvodnim zasadima onaj negativan deo biljke.

„Kada pričamo o njihovom razvoju najintenzivniji je od maja pa skroz do septembra meseca i u tom periodu se vrši ta pomotehnička mera koja se smatra kao obavezna. Ovom merom u proizvodnim zasadima jagode nećemo dobiti samo na kvalitetu plodova, već i na kvantitetu. Razlog leži u tome što biljka kada je u plodonošenju treba da svu svoju hranu usmerava u plod a ne u organ za razmnožavanje odnosno stolon iz koga nastaje budući živić”, rekao je Markovič.

U normalnim uslovima vrši se četiri zakidanja stolona godišnje

On za naš portal ističe da je potrebno redovno obavljati taj vid letnje rezidbe kod jagode.

„Ova pomotehnička mera kojom se postižu redovni prinosi se vrši u četiri navrata. Prvi put se radi pred cvetanje jagode, oni koji se prvi pojave se uklone kako ne bi oduzimali hranu i omogućilo se dobro cvetanje i precvetavanje. Drugi put bi trebalo da radimo njihovo uklanjanje neposredno pred berbu, treće po završetku berbe, a četvrto uklanjanje sredinom ili krajem avgusta u normalnim uslovima. Ova četiri navrata su sasvim dovoljna da zasad ostane u dobroj rodnoj kondiciji”, izjavio je naš sagovornik.

Dodaje da međutim njihov razvoj može biti malo drugačiji jer su broj stolona i sam njihov razvoj u direktnoj vezi sa ishranom, navodnjavanjem ili sa klimatskim činiocima kao što ovih dana imamo ekstremno visoke temperature sa deficitom vodenog taloga i manjkom vazdušne vlage koji negativno utiču na samu biljku.

„Još jednu stvar je bitno napomenuti, mi u praksi imamo slučajeve da je došlo do oštećenja na nekom mestu i da na primer nemamo bokor. U toj situaciji je poželjno da taj stolon koji se razvio od matičnog bokora i koji je došao na mesto gde fali bokor jagode, ostavimo kako bismo sa njim popunili prazno mesto”, rekao je za AGROmedia portal ovaj stručnjak.

Ne koristiti živiće od stolona za dalju sadnju jagoda

On ističe još jednu stvar: pojedini voćari koriste te nove živiće koji su nastali od stolona za dalju sadnju. Kako kaže, on nije pristalica toga i smatra da to nije preporučljivo, te kaže da je u ozbiljnoj proizvodnji jagoda potrebno koristiti deklarisani sadni materijal.

JagodeFoto:Agromedia

Stoloni negativno utiču i na dugotrajnost jednog zasada jagoda.

„Oni faktički iznuruju matični bokor, on im šalje konstantnu hranu dok se ne “uhvate” i umesto da ta hrana bude isključivo za sam bokor, odnosno za plod koji je na njemu kada imamo završeno precvetavanje, zametanje plodova i intenzivan porast plodova do berbe”, zaključuje Boban Marković.

Stoloni se mogu ukloniti ručno, mašinski i hemijskim putem

Kada je reć o njihovom uklanjanju, on ističe da ono može biti ručno, mašinski i hemijski. Mašinskom uklanjanju se pribegava kada su se oni proširili previše van bankova ili van matične biljke, te je u tom slučaju potrebno proći frezom.

Kada je u pitanju hemijski način koriste se herbicidi ali samo oni koji nemaju translokaciono dejstvo kako ih biljka ne bi uvukla u sebe i kroz sprovodne sudove poslala do korena. U tom slučaju, tvrdi on, dolazi do sušenja bokora.

Kada se radi o uklanjanju stolona ručno, naš sagovornik ističe da se to čini sa stolonima koji se pojavljajuju na bankovima, a u najvećem broju slučajeva u intenzivnim zasadima jagode se rade na foliji te se pribegava njihovom ručnom uklanjanju, to jest makazama, kako ne bi oštetili foliju.

Komentari