U razgovoru sa dipl. inž. zaštite bilja Marijom Kolundžijom istražujemo kako voćnjaci podnose promene i varljive vremenske uslove u ovom “babamartovskom” periodu. Ovako treba reagovati i zaštiti ih u narednom periodu.

Koštičave voćne vrste su krenule sa vegetacijom, među najistaknutijim primerima je cvetanje kajsije manje-više na većini lokaliteta, objašnjava Kolundžija. Problem je što niske temperature mogu dovesti do znatnog smanjenja roda u ovoj godini, u velikoj meri zbog smrznuća cvetova.

Hladniji uslovi koji su već viđeni u ovoj godini prošle godine bili su u nešto kasnijem periodu, podseća Kolundžija, kada su već postojali formirani plodovi. U ovom trenutku je problem što cvetni pupoljci još nisu cvetali, dakle ta razlika može da bude problematična.

“Očekujemo smrzavanje kajsije, breskve, nektarine i treške u pupoljku. I jabuka i kruška ulaze pred kraj marta u fenofaze kada i manji mrazevi mogu dovesti do oštećenja pupoljaka”, ukazuje ona.

Šta je preporučena zaštita?

Predstoje još osetljivije fenofaze, važno je osigurati zasade od poznih prolećnih mrazeva. Prva preporuka su antipro sistemi – pomoću njih preko noći puštati vodu, koja će stvarati toplotu i čuvati pupoljke.

U slučaju da mraz traje nekoliko sati, zamagljivanje je opcija zaštite koja dolazi u obzir, automizerima i mešanjem hladnog i toplog vazduha na nekoliko sati. Duže mrazeve je daleko teže kontrolisati.

Ranije generacije proizvođača bi paljenjem suvih grančica za nekoliko stepeni podizali temperaturu, što je u pojedinim situacijama bilo uspešno i očuvalo bi rod.

Sagovornik: dipl. inž. Marija Kolundžija