Svet poljoprivrede Prodavnica

Biznis i zadovoljstvo – gajenje badema

Badem ima veoma ukusan plod, a sa druge strane visoka cena, kao kod lešnika, privlači veliki broj ljudi da započnu sa gajenjem.

Badem je voćka koja pripada koštičavim voćnim vrstama. Za razliku od ostalih koštičavih voćnih vrsta sa kojima je sličan (posebno sa breskvom i kajsijom), jestivi deo ploda nije mesnati deo već koštica, odnosno semenka.

Zemljište

Za uspešno gajenje pogodna su plodna, rastresita zemljišta na kojima se duže ne zadržava voda. I na
skromnijim zemljištima uz redovno đubrenje i sprovođenje agrotehničkih mera mogu se postići dobri rezultati u uzgoju badema. Badem za uspešno gajenje traži tople i osunčane terene.

Temperatura

U fazi mirovanja može podneti niske temperature i do -20° C bez vidljivih oštećenja, ali pošto rano cveta ( krajem februara), kasni prolećni mrazevi i temperature od -1 do -2,5°C, mogu napraviti velike štete i usloviti izmrzavanje
cvetova i cvetnih pupoljaka. Iz ovih razloga ne preporučuju se tereni na kojima je izražena pojava kasnih prolećnih mrazeva za njegov uzgoj.

Badem je voćka koja dobro podnosi sušu, mada bi u periodu intenzivnog rasta plodova (sredina leta), ukoliko se javi duži sušni period bilo poželjno izvršiti navodnjavanje kako bi se održao rod i ostvarila optimalna rodnost i kvalitet plodova.

Podloga za kalemljenje

Prilikom sadnje badema treba obratiti pažnju koja je podloga korišćena i sa kakvim tipom zemljišta se raspolaže kako bi se odabrala prava kombinacija. Ukoliko se radi o toplijem klimatu i siromašnijim zemljištima u kojima je sadržaj kreča visok preporučuju se sadnice kalemljene na gorki badem. Ako se radi o plodnijem zemljištu sa nižim sadržajem kreča, kao podloga dobro se pokazala vinogradarska breskva, dok se za hladnija područja i vlažnije terene preporučuje kao
popdloga hibrid breskve i badema GF 677.

Sadnja

Badem se sadi na rastojanju 5,0 x5,0 m, odnosno 5,0 x6,0 m. ako se radi o plantažnom uzgoju, a ako se radi o pojedinačnim voćkama, može se saditi i na većem rastojanju. Preporučeni uzgojni oblik za sadnju je kotlasta krošnja ili vaza. Ovaj uzgojni oblik omogućava optimalno izvođenje svih pomotehničkih mera. Ukoliko se sadi kao pojedinačna voćka na okućnicama bez formiranja uzgojnog oblika teži formiranju piramidalne krune.

Orezivanje badema

Da bi se mogli ostvarivati redovni i stabilni prinosi i optimalna krupnoća i kvalitet plodova karakterističnih za odgovarajuću sortu, badem se mora svake godine redovno rezati. Rezidba kod zasada u rodu je slična rezidbi breskve, što podrazumijeva oštru rezidbu. Izostanak rezidbe ima za posledicu ogoljavanje skeletnih grana i premeštanje rodnosti na periferiju krune, što je veoma nepovoljno i sprečava se upravo rezidbom.

Badem je dugovečna voćna vrsta. Počinje da radja treće godine od sadnje a pun rod postiže od desete godine. Uz redovnu agrotehniku i održavanje može se uspešno gajiti 60 i više godina. U zavisnosti od sorte bere se od kraja avgusta, do kasnih sorti koje se beru početkom oktobra. Plodovi badema ne dozrevaju istovremeno.

Kada je spreman za berbu?

Plodovi su zreli kad mesnati deo (lupina), pukne i koštica sama ispadne. Badem se najviše gaji na Mediteranu i u Sredozemlju, zatim u Francuskoj, Portugalu, Iranu, Maroku, Turskoj, a vodeći proizvođač badema u svetu su SAD. Plod badema pored hranljivih ima i lekovita svojstva, a visoka cena plodova koja se postiže na tržištu trebala bi da bude motiv poljoprivrednim proizvodjačima koji poseduju uslove za njegovo gajenje da mu posvete više pažnje.

Upotreba badema

Plod badema je bogat proteinima, ugljenim hidratima, mastima, vitaminima i mineralnim materijama. Za potrošnju se moze koristiti u svežem stanju, prerađen ili kao dodatak proizvodima konditorske industrije. Lekovitost badema je višestruka. Konzumiranje plodova badema povoljno utiče na čvrstoću i zdravlje kostiju, regulisanje krvnog pritiska, optimalan rad štitne žlezde, smanjuje rizik od srčanog udara i sprečava oštećenje krvnih sudova.

Visok sadržaj belančevina i njihova biološka vrednost mogu zameniti konzumiranje mesa kod vegetarijanaca, a odlikuje se i visokim sadržajem kalcijuma. Gorki badem je nejestiv i otrovan ali se koristi za dobijanje esencijalnog bademovog ulja koje se koristi u medicini za lečenje raznih kožnih oboljenja.

Sorte badema

Od sorti badema najzastupljenije su: Filipo Ćeo, Feradiel, Feranjez, Ferostar, Troito, Fradalio grande, Nikitski kasnocvjetajući, Teksas, Čarski krasni, Soltinski, Primorski, Knez Črnomir, Tuono.

Izvor: Savjetodavna služba u biljnoj proizvodnji 
Autor: dipl. inž. polj. Grozdanić Rajko

Komentari