URADITE SAMI: Koje sve voće možete da kalemite?

Saveti za početnike: Koje voće može da se kalemi i kako da to sami uradite - © AgromediaFoto: Agromedia, 2020, sva prava zadržana

Kalemljenje voća je zanat star nekoliko stotina godina, ali je interesovanje za njim vremenom opalo, te se danas jako malo ljudi profesionalno time bavi. Ipak, potreba postoji, a ovde možete saznati koje voće može da se kalemi.

Kalemljenje voća je specifično, jer ne može da se kalemi svako voće i široka je oblast, prvenstveno zato što postoji više načina kalemljenja, a svaki postupak ima svoja pravila. Postoje kalemljenje na pup, na konus, na list, pod koru…

Koje voće može da se kalemi?

Kaleme se voćne vrste istog roda ali različite sorte.

Na primer, gotovo sve sorte citrusa su međusobno kompatibilne za kalemljenje. Bilo koje dve sorte voćaka iz roda Prunus, kao što su jabuka, trešnja i šljive, takođe se dobro slažu ako se kaleme zajedno.

U našoj zemljli se najčešće kaleme šljiva, jabuka, kruška, breskva, dunja, trešnja i višnja. Međutim, prema rečima stručnjaka u nekim slučajevima kalemljenje je jednosmerno. Tako na primer, iako kajsija može da se kalemi na šljivu, šljiva ne može da se kalemi na kajsiju.

Ukoliko vas interesuje baš kalemljenje na šljivu, treba znati da je dženarika odlična podloga za kalemljenje šljive i kajsije. Takođe, višnja može da se kalemi na trešnju, ali obrnuto nije moguće.

Osim ovog voća, moguće je kalemiti i druge vrste, pa tako aronija može da se kalemi na nekoliko vrsta podloga, a jedna od njih koja se najčešće koristi je jarebika. Kalemljenjem aronije na jarebiku dobija se kvalitetniji plod.

Ukoliko se orah kalemi, mogu da se dobiju kvalitetnije sadnice i stabilniji prinos. Kalemljenjem rasada bostana postiže se bolji kvalitet plodova i veći prinos.

Takođe, u praksi je rasprostraljeno kalemljenje vinove loze kako bi se dobila dobra osnova. Kao kada zidate kuću, ako temelj nije dobar, neće biti dobra ni kuća, odnosno grožđe.

Takođe, ova tehnika se koristi i za razmnožavanje loze jer se ovim putem dobija mlada loza, koja je po svojim morfološkim karakteristikama gotovo identična roditelju od koga se dobija. Sa pojavom bolesti filoksere najčešće se kaleme domaće sorte loze na američku podlogu koja je otporna na filokseru.

Kod kalemljenja je važno da je voće koje je podloga zdrava i da je bez oštećenja.

Saveti za početnike: Koje voće može da se kalemi i kako da to sami uradite - © AgromediaFoto: Agromedia, 2020, sva prava zadržana

Kod drvenastih voćaka najjednostavnija tehnika kalemljenja je takozvano „pod koru“. Ova vrsta kalemljena se koristi kada u svom dvorištu želimo da imamo neku autohtonu sortu voća ili kada želimo u dvorištu ili voćnim zasadima da jednu sortu zamenimo sa drugom.

Kalemljenje „pod koru“ se primenjuje kada je voće koje je podloga deblje od grančica voća koje hoćemo da nakalemimo. Više o ovoj najjednostavnijoj tehnici kalemljenje pročitajte u tekstu: Najjednostavnija tehnika – kalemljenje POD KORU.

Komentari