Svet poljoprivrede Prodavnica

Zagađenje teškim metalima i veštačkim đubrivima smanjuje plodnost zemljišta

Zemljište je obnovljiv izvor ako se njime dobro gazduje i ako se pravilno neguje. Zakišeljavanje već kiselih zemljišta, zagađenje teškim metalima u okolini topionica, ali i preterano koriščenje azotnih đubriva smanjiće plodnost zemljišta i njegovu prirodnu PH-a vrednost.

 

Zagadjivanje zemljišta azotnim djubrivima jedan od najvećih problema plodnosti - © Pixabay

Dodatno zakišeljavanje zemljišta

Dodatno zakišeljavanje zemljišta, odnosno promena PH vrednosti veliki je problem koji poljoprivrednici često prave. Optimalna kiselost zemljišta je negde između 6,5 i 7,5, dok je za voće između 6 i 6,5 i toga bi se svi proizvođači trebalo pridržavati.

Posebno je opasno ako se već kiselo zemljište dodatno zakišeljava. A to se često dešava kod lakih zemljišta, peskovitih zemljišta i kod onih koja su đubrena ogromnom količinom fiziološki kiselih đubriva. To su takozvana azotna fiziološki kisela zemljišta.

„Ukoliko poljoprivredni proizvođač neprekidno unosi Ureu, nakon određenog broja godina doćiće do smanjenja PH vrednosti u zemljištu“, objašnjava Mirjana Zdravković, sa Instituta za zemljište.

Zagađenje zemljišta smanjuje plodnost - © Pixabay

Kontaminacija zemljišta teškim metalima

Do kontaminacije zemljišta teškim metalima dolazi i u okolini topionica teških metala, železara i tako dalje. Od izduvnih gasova koji se oslobađaju stvaraju se velike količine sumpor diokisida i azotovih oksida koji se onda vraćaju u vidu kisele kiše.

„Naša zemljišta generalno nisu toliko zagađena, kada je reč o kontaminaciji teškim metalima. U našoj zemlji nema tih velikih zagađenja teškim metalima osim u okolini tih velikih topionica. Recimo u Boru. Ali to je više  lokalnog karaktera. Postoje kontaminacije mnogo većih razmera, recimo one azotnim đubrivima“, kaže Mirjana.

Zagađenje zemljišta smanjuje plodnost - © Pixabay

Zagađenje azotnim đubrivima

Preteranom upotrebom azotnih đubriva i stvaranjem nitrata i nitrita dolazi do zagađenja podezemnih voda i zemljišta.

„Mnoge zemlje u svetu imaju jasno propisanu količinu azota koja se može naći u vodi i zemljištu, to je takozvana nitratna direktiva. Ona ograničava proizvođače na to koliko nitratnog azota sme da se nađe u vodama u blizini farmi. Ovo važi i za podzemne i za nadzemne vode u bunarima. Ne bi trebalo da se nađe više od 50 miligrama nitratnog azota, sve preko toga to je već nitratno osetljiva zona, a onda se preduzimaju posebne mere, kao što su smanjenje unosa đubriva, smanjenje grla stoke koje se tu hrani“, objašnjava Mirjana.

Naša sagovornica dodaje da taj azot može da bude poreklom iz miniralnih đubriva i sa farmi, kao i da su u Srbiji već detektovane oblasti gde bi mogla da se primeni jedna ovakva direktiva.

Budućnost zemljišta zavisi od obrazovanja poljoprivrednika

Budućnost zemljišta najviše će zavisiti od edukacije poljoprivrednika i stručnih saveta poljoprivrednih stričnih službi i od želje farmera da uče. Poljoprivrednici u Srbiji često nisu spremni da primaju nova saznanja već se poljoprivrednom proizvodnjom bave na način na koji su to radili njegovi dedovi. Ali vremena se menjaju, a tako i zahtevi zemljišta. Zato su potrebni novi i savremeniji pristupi koji podrazumevaju dobro gazdovanje zemljištem.

Komentari