Malinarski kraj poznat i po dobrom vinu

Da je pre nekoliko decenija Valjevcima neko rekao da će pored maline i šljive biti poznati i po dobrom vinu, ne bi mu ni sami verovali. Ipak, zahvaljujući upornosti i entuzijazmu ovdašnjih proizvođača, za vina iz valjevskog kraja čulo se širom sveta.
 

Prvi čokoti u valjevskom kraju zasađeni su polovinom dvadesetih godina prošlog veka - © Pixabay

Prvi čokoti, koji su polovinom devedesetih godina prošlog veka zasađeni u valjevskim selima i to skoro posle pedeset godina, bili su zamajac nove proizvodnje i razvoja vinogradarstva u ovom delu Srbije.

Istina, nije to bio sam početak gajenja vinove loze jer je nje uvek bilo u okućnicama, ali kraj prošlog stoleća označio je povratak vinograda na velika vrata u valjevski kraj. A da se iz hobija prešlo u ozbiljnu proizvodnju govori i statistika.
 

Levačko vinogorje – na pragu stare slave

U Kolubarskom okrugu i na teritoriji beogradske opštine Lazarevac, koji zajedno čine pocersko–valjevski rejon, vinova loza se gaji na skoro 200 hektara, što je blizu 700.000 čokota. Od toga najviše vinograda je u valjevskim selima, oko 120 hektara. Samo u vlasništvu dve velike vinarije, „Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda. Pored toga, vinarija u Miličinici u kooperaciji sa tamošnjim proizvođačima ubira grožđe sa još 17 hektara.
 

Porodica Damnjanović se uspešno bavi gajenje vinove loze - © Dejan Davidović

Vinogradarstvo više nije hobi ni šestočlane porodice Damnjanović iz valjevskog sela Miličinice. Dvadesetčetvorogodišnji Bojan i njegov dve godine mlađi brat Goran odlučili su da ostanu na porodičnom gazdinstvu i uzgajaju voće. Podrška su im roditelji Ljubica i Dragan, kao i Bojanova supruga Snežana i osmomesečni sin Ognjen.
 

Sveti Trifun – zaštitnik vinogradara

Osim šljiva, malina i kupina Damnjanovići su pre nekoliko godine odlučili da se oprobaju i u proizvodnji grožđa i to im je pošlo za rukom. Celu priču oko vinogradarstva pokrenula je Ljubica koja je rodom iz Rumunije iz mesta Rešica, koje je poznato po vinogradarstvu.

„Na površini od 1,5 hektara zasadili smo 5.000 čokota. Tu su vinske sorte šardone i kaberne sovinjon. Za sada smo zadovoljni proizvodnjom. Prošle godine je bilo teško očuvati plodove s obzirom da je godina bila dosta kišovita, a zasadima su pretile i bolesti. I pored svega imali smo dobar prinos, po jednom čokotu u proseku je bilo oko 1.200 grama, ali je 2015. godina bila mnogo bolja što se tiče kvaliteta grožđa, a i vina“, priča Bojan Damnjanović.
 

U Valjevu cveta i gajenje vinove loze a ne samo malina - © Agromedia

Tokom godine svi iz porodice su angažovani u radovima u vinogradu, a po potrebi angažuju i dodatnu radnu snagu. Damnjanovići planiraju da vinovu lozu zasade na još jedno dva hektara, gde će možda pored postojećih biti i drugih sorti.
 

Odnegujte vaš čokot vinove loze posle mraza

I pored toga što su proteklih nekoliko sedmica bile izuzetno niske temperature uz sneg tokom januara, vinogradari se ove godine mogu nadati dobrom i kvalitetnom rodu, kažu stručnjaci.

„Imali smo sreće da je protekla jesen bila duga i topla. Polovinom februara, kada počinje rezidba vinove loze, na čokotima, u vinogradima koji su dobro pripremljeni, možemo videti da je svaki prerez zelen. Tokom pregleda zasada u valjevskom kraju, osim na stonim sortama i sorti vranac, trenutno nisu primećena izmrzavanja okaca“, kaže Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.
 

 Valjevski kraj se vratio na vinsku mapu Srbije - © Dejan Davidović

On dodaje da iako su ovo tek prve kontrole, može se reći da nije bilo većih oštećenja na vinovoj lozi i da vinogradi koji su dobro nahranjeni i dobro sazreli imaju preduslov da daju dobar i kvalitetan rod ove jeseni.

Inače, valjevski vinogradari shvatili su da samo udruženi mogu biti konkurentniji na tržištu. Ovde već nekoliko godina postoji Udruženje vinogradara i vinara „Gradina“. A, osim toga što se valjevski kraj vratio na vinarsku mapu Srbije, nalazi se i na vinskom putu, što omogućava i razvoj vinskog turizma i privlačenje ljubitelja vina u ovaj deo Srbije.

Autor: Dejan Davidović
Fotografije: Dejan Davidović 

Komentari