Pravilno i pravovremeno izvođenje agrotehničkih mera je osnova za visok prinos kako u voćnjacima i povrtnjacima, tako i u vinogradima. Sa profesorom sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Dragoslavom Ivaniševićem razgovarali smo o zakidanju zaperaka kod vinove loze.
Foto:AgromediaZaperci u donjem delu lastara se uklanjaju, a oni na sredini i pri vrhu ne
„Oni zaperci koji se javljaju u donjem delu lastara, dakle u zoni gde se nalazi grožđe, a koji se sada prvi razvijaju, uklanjaju se iz osnove jer u tom periodu još uvek imamo dosta mladog lišća, dakle lastari još rastu, na njihovim vrhovima se formira mlado lišće koje je fotosintetski aktivno“, rekao je ovaj stručnjak.
MOŽDA VAS ZANIMA
Ističe da najčešće krajem juna, zavisno od godine do godine, kada izvršimo zalamanje glavnih lastara i kada oni samim tim više ne rastu, to lišće sa vrha lastara koje je fotosintetski aktivno polako počinje da gubi fotosintetsku aktivnost. Ona se u drugom delu vegetacije faktički prebacuje na mlado lišće koje imamo samo na zapercima.
„One zaperke koji se nalaze na sredini i pri vrhu lastara, dakle iznad zone grožđa, ne uklanjamo. To lišće sa zaperaka, sa sredine i vrha lastara je ono koje preuzima fotosintetsku aktivnost u periodu krajem leta, početkom jeseni, kada su najveće potrebe čokota za produktima fotosinteze“, navodi Ivanišević za naš portal.
Sortu kardinal zaperci štite od sunca
Prema tome, prve zaperke u zoni grožđa moramo ukloniti kako bi obezbedili bolju provetrenost samog špalira, odnosno da bi grozdovi bili provetreniji kako bi imali slabiji razvoj pre svega sive truleži i pre toga plamenjače , kao i da bi aplikacija hemijskih sredstava bila uspešnija. Kasnije zaperke pak ostavljamo.
„Postoje retki slučajevi to jest retke sorte koje imaju bolju obojenost ukoliko se nalaze u hladovini, dakle ako nisu direktno izložene suncu, što je potpuno opozit od generalnog pravila. Takvim sortama ne prekraćujemo zaperke odnosno pustimo da budu malo duži da bi zaštitili grožđe i obezbedili bolju obojenost, međutim tada postoji veći rizik od navedenih problema“, rekao je naš sagovornik.
Takva sorta je, prema njegovim rečima, kardinal, vrlo poznata stona sorta. Kod nje se ostavljaju zaperci koji su čak malo duži kako bi zaštitili grozd. Kasnije, posle berbe grožđa, pošto je kardinal relativno rana sorta koja se bere oko polovine avgusta, vrši se zalamanje.
Foto:AgromediaVinogradari ponavljaju dve najčešće greške
„Često se dešava da vinogradari iz želje da im vinograd izgleda što lepše i urednije uklone sve zaperke, što dovodi do toga da nema dovoljno lišća krajem vegetacije. Opet, sa druge strane ima i onih koji ne mogu da stignu da zakinu zaperke ili smatraju da to nije previše bitno, te ih ostave, što opet kao što sam već naveo nije dobro. Imamo dve krajnosti grešaka, ni jedna ni druga situacija nije dobra“, rekao je ovaj profesor novosadskog univerziteta.
Kako navodi, kod zakidanja zaperaka treba da ostane 2 do 4 lista i važno je obratiti pažnju da širina špalira ne pređe nekih 50 do 60 centimetara.
Komentari