Francuska vlada je ovog avgusta najavila da će izdvojiti 200 miliona evra za finansiranje uništavanja viška proizvodnje vina u pokušaju da podrži proizvođače koji se bore i poveća cene. Evo zašto Francuzi uništavaju vino!
Nekoliko velikih regiona za proizvodnju vina u Francuskoj, posebno oblast Bordoa, muče se zbog niza problema, uključujući promene u navikama potrošnje, krizu troškova života i posledice Covid-19 pandemije.
Zbog čega se prosipaju francuska vina?
Pad potražnje za vinom doveo je do prekomerne proizvodnje, oštrog pada cena i velikih finansijskih poteškoća za prosečno jednog od tri vinara u regionu Bordoa, prema analizama lokalnog udruženja farmera.
Početni fond EU od 160 miliona evra za uništavanje vina francuska vlada je dopunila do iznosa od 200 miliona evra izjavio je krajem avgusta 2023. ministar poljoprivrede Mark Feno.
Novac je bio „usmeren na zaustavljanje kolapsa cena i kako bi vinari ponovo mogli da pronađu izvore prihoda“, ali je naglasio da industrija treba „da gleda u budućnost, razmišlja o promenama potrošača… i prilagođava se“.
Jugozapadna regija Languedoc, najveća vinska oblast u zemlji, poznata po svojim crvenim vinima punog ukusa, teško je pogođena padom potražnje za vinom.
Šta se mpže uraditi sa viškom vina?
Alkohol iz uništenog vina može se prodati kompanijama za upotrebu u neprehrambenim proizvodima kao što su sredstva za dezinfekciju ruku, proizvodi za čišćenje i parfemi.
„Proizvodimo previše, a prodajna cena je ispod proizvodne, tako da gubimo novac“, rekao je Žan-Filip Granije iz udruženja proizvođača vina iz Langedoka.
Ministarstvo poljoprivrede je u junu takođe najavilo 57 miliona evra za finansiranje podizanja oko 9.500 hektara vinove loze u regionu Bordoa, dok su druga javna sredstva dostupna za podsticanje vinogradara da pređu na druge proizvode, kao što su masline.
Kakva je vinska industrija u Evropi?
Evropa je poslednji put pretrpela „vinsko jezero“ sredinom 2000-ih, što je primoralo EU da reformiše svoju poljoprivrednu politiku kako bi smanjila ogromnu prekomernu proizvodnju vina koja je bila stimulisana sopstvenim subvencijama.
27-člani blok i dalje troši 1,06 milijardi evra godišnje na sektor, prema podacima EU.
Pored dugoročnog trenda prelaska potrošača na pivo i druga pića, industrija je bila teško pogođena pandemijom Covida koja je zatvorila restorane i barove širom sveta, što je dovelo do naglog i značajnog pada prodaje.
Nedavna povećanja cena hrane i goriva, povezana sa rastućim globalnim cenama energenata i ruskom invazijom na Ukrajinu, takođe su dovela do toga da kupci smanjuju potrošnju na luksuzna i nesencijalna dobra kao što je vino.
Izvor: Guardian, France Press
Komentari