Kako se klima menja, menja se i vinska mapa sveta. Tradicionalne vinske regije suočavaju se sa ozbiljnim izazovima, dok severne oblasti postaju nove vinske zvezde, što je do nedavno bilo nezamislivo. Saznajte kako globalno zagrevanje utiče na proizvodnju vina, koje se sorte sele na sever i šta to znači za buduće berbe – i za ljubitelje vina i za vinare širom sveta.
Klimatske promene redefinišu vinsku kartu sveta
Engleska već stiče reputaciju zahvaljujući svojim penušavim vinima, a kako se klimatske promene intenziviraju, pažnja vinskog sveta sve više se okreće ka severu. Nekada neprikosnoveni Bordo mogao bi uskoro da dobije ozbiljnu konkurenciju.
Stručnjaci prognoziraju da bi čak i oblasti poput Jorkšira, na severu Velike Britanije, mogle da postanu vrhunske vinske regije do kraja ovog veka, usled promena u padavinama i porasta prosečnih temperatura. Prema nedavnom izveštaju o tržištu vina i restorana, nije nemoguće da se i gradovi poput Hala proslave po proizvodnji kaberne sovinjona – sorte koja je nekada bila gotovo isključivo vezana za južnu Evropu.
Možda vas zanima
Borba evropskih poljoprivrednika protiv klimatskih promena uz tehnologiju i tradiciju
Nova vinska lica na mapi sveta
U poslednjih desetak godina, sve više prestižnih vina dolazi iz neočekivanih regiona. Engleska penušava vina već su prepoznata širom sveta, dok se bela vina iz Švedske iznenađujuće dobro kotiraju na međunarodnoj sceni. Severne zemlje poput Danske sada imaju duže vegetacione periode i blaže klimatske uslove, što im omogućava razvoj vinogradarstva.
Ovaj trend nije ograničen samo na Evropu. Vinari u Kini sve više koriste širok spektar klimatski povoljnih oblasti – od Ningksije do Junana. U Sjedinjenim Američkim Državama, ozbiljna proizvodnja vina razvija se i u saveznim državama poput Virdžinije, Merilenda i čak u najistočnijim delovima Long Ajlenda.
Tradicionalne vinske regije pod pritiskom
Dok nova područja dobijaju na značaju, dugogodišnje vinske sile suočavaju se sa ozbiljnim izazovima. U Bordou se već oseća pad proizvodnje – prošla godina bila je najslabija od 1991, a klimatski ekstremi poput mraza, suše i bolesti vinove loze sve češće ugrožavaju useve. Neki stručnjaci upozoravaju da bi Bordo uskoro mogao da izgubi sposobnost da pouzdano proizvodi svoja prepoznatljiva vina.
Francuski Šabli, još jedna čuvena regija, pretrpeo je gubitke i do 60% u 2023. godini, usled kasnih mrazeva, grada i plesni. Mnogi vinari priznaju da je ovo bilo iscrpljujuće – fizički i psihički. Kako bi opstali, neki sada beru grožđe ranije, prelaze na otpornije sorte ili eksperimentišu s novim tehnikama. Takođe, sve su glasniji zahtevi da se menjaju pravila geografskog porekla, kako bi vinogradari imali veću slobodu u izboru sorti koje mogu saditi, a da i dalje zadrže oznaku autentičnosti.
Čak i u delovima južne Evrope, koji su tradicionalno otporni na klimatske ekstreme, raste zabrinutost za opstanak porodičnih vinograda.
Da li prepoznatljiva vina odlaze u istoriju?
Kao što klimatske promene prete da ugroze čuvenu dižon senf iz Burgundije ili Guda sir iz Holandije, tako bi i neka od najpoznatijih vina mogla da nestanu ili se drastično promene. Ipak, stručnjaci kažu da stvari nisu tako crno-bele.
Italija menja pravila: VINOM se mogu zvati i BEZALKOHOLNE varijante!
Vinarije iz oblasti poput Burgundije ili Napa doline neće nestati – one će se truditi da zadrže visok kvalitet bez obzira na izazove. Međutim, možda više nećemo piti klasični kaberne ili pino noar iz tih krajeva. Umesto toga, uvode se nove sorte grožđa, uključujući hibride koji su otporniji na promene u klimi. Danas se čak i u Nemačkoj uspešno uzgaja šardone, dok je Oregon postao pogodno tlo za sirah.
Zaključak je jasan – svet vina se menja, ali se ne gubi. Novi regioni, nove sorte i nove tehnike pružaju šansu da se izrazi jedinstveni spoj prirode i ljudi koji prave vino. Ispred nas su različiti putevi, a svaki od njih može doneti vino koje će ispričati novu, zanimljivu priču.
Izvor: Euronews
Komentari