Ovogodišnja berba grožđa u valjevskom kraju startovala je ranije nego što je to uobičajeno, a visoke temperature proteklih sedmica ubrzale su sazrevanje, posebno ranih belih sorti. Vinogradari očekuju dobar kvalitet grožđa, dok bi zbog brzog sazrevanja i berba mogla da bude znatno kraća nego prethodnih godina.

Berba bi mogla da bude završena znatno ranije

Jovan Simić, vinogradar i vinar iz Mrčića, kaže da je ove sezone sazrevanje bilo brže nego prethodne godine za sedam do deset dana. Procenjuje da bi ovogodišnja berba, koja inače traje oko 45 dana, mogla da bude završena za 25 do 30 dana. Razlog je to što i crvene sorte ubrzano dostižu potrebnu zrelost.

„Od polovine juna, kada su prestale kiše i redovan dotok vode, a temperature porasle, došlo je do velikog ubrzanja. Ova godina je zato dosta prestigla prethodnu. Posebno kod belih sorti, gde su sovinjon i šardone jako brzo stigli na berbu. Zreli su i koštica, pokožica i sok i više nema šta da se čeka. Ili ćemo da beremo ili ćemo da ga vratimo u zemlju. Merlo je jako blizu punih jedinica šećera. Ja sam pristalica da, kada biljka, odnosno plod, nakupi dovoljno šećera, onda beremo. Ako čekamo, možemo samo da dočekamo ose, neko nevreme ili, ne daj Bože, trulež“, kaže Simić.

Ovogodišnji rod procenjuje kao uobičajen, uz moguće odstupanje od oko deset odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, vremenske prilike ostavile su trag na grožđu, pre svega u vidu ožegotina. Za sada se, međutim, zdravstveno stanje bobica ocenjuje kao dobro, što je posebno važno u godini sa dugim sušnim periodom.

Sitnija bobica, ali dobar kvalitet grožđa

Slična iskustva ima i Milan Sirovljević iz Miličinice, koji na nepuna dva hektara ima približno 7.000 čokota. U njegovim vinogradima zastupljeni su sovinjon blan i kaberne.

„Tehnolog kaže da je procenat šećera preko 20 zadovoljavajući za bele sorte, dok crne mogu i više. Kaberne još nije stigao, on je kasnija sorta. Nekada se brao u oktobru, a ove godine će biti u septembru. Suša nije značajnije uticala na zametanje i formiranje ploda. Kvalitet je odličan. Možda je bobica malo sitnija, ali zato nema truleži i drugih bolesti. Štitimo vinograd na vreme i nismo imali problema“, navodi Sirovljević, koji očekuje da će rod biti oko deset odsto manji nego lane.

Za razliku od proizvođača koji grožđe prerađuju u vino, Sirovljević je orijentisan na proizvodnju i prodaju grožđa. Deo roda preuzimaju vinarije, dok deo kupuju privatni kupci za sopstvenu proizvodnju vina. Kada je reč o ceni, konačan dogovor za ovogodišnji rod još nije poznat, ali Sirovljević ne očekuje velike promene u odnosu na prošlu godinu, kada se, u zavisnosti od sorte i kupca, kilogram grožđa prodavao po ceni od oko 100 dinara do jednog evra.

„Već tri godine dajem po toj ceni, oko 100 dinara, tako da ću i ove godine. U odnosu na druge voćarske kulture, gde cene iz godine u godinu mogu znatno da osciliraju, kod grožđa je ipak stabilnija cena. Sve zavisi od ponude i potražnje, kao i kod svega drugog“, kaže Milan Sirovljević.

Dobra sirovina osnova za kvalitetno vino

Sav rod sa šest hektara, koliko pod vinovom lozom u Mrčiću ima Jovan Simić, odlazi u preradu, odnosno u proizvodnju vina, pa mu je kvalitet bobica izuzetno važan. Prema njegovim rečima, trenutno stanje u vinogradu daje dobru osnovu za kvalitetno vino, ali kvalitet sirovine nije jedini faktor koji određuje kakvo će vino biti.

„Ono što trenutno vidimo u vinogradu daje nam mogućnost da napravimo lepa, kvalitetna vina. Ali uvek je pitanje trenutka da li će se sve poklopiti. Merlo može da ide u hrast, u bobičasto voće, brusnicu, južno voće. Ima puno pravaca. Sve zavisi od kvasaca, načina na koji se radi, tehnologije, temperature i zemljišta na kojem je uzgajan. Mnogo faktora utiče na vino. Bitno je da imamo dobru sirovinu od koje ćemo da pravimo, a posle dolazi sve ostalo“, objašnjava Simić.

Ovogodišnju proizvodnju, pored ranijeg početka berbe, obeležavaju ubrzano sazrevanje i nešto sitnije bobice na pojedinim parcelama. Ipak, vinogradari za sada nemaju razloga za veće nezadovoljstvo. Dobro zdravstveno stanje grožđa i povoljan odnos šećera i kiselina predstavljaju dobru osnovu za kvalitetnu preradu, dok će konačan bilans sezone zavisiti i od prinosa i tržišta.