Lavanda je još jedna biljka koja se u našoj zemlji sve više gaji. Ona je dekorativna višegodišnja trajnica izuzetnog mirisa koja se u vrtovima gaji kao aromatična biljka, dok je na terasama česta kao ukrasna. Lavanda je poreklom iz mediteranskih krajeva u kojima se smatra za veoma važnu i isplativu kulturu.
Dugo se za lavandu mislilo da ne prezimljava kvalitetno, međutim, pokazalo se da sadnice lavande već godinama kod nas prezimljavaju i imaju kvalitetan žbun izuzetno lepe plave boje, kao i obilje cvetova u letnjim mesecima, koji su jedinstven izvor mirisa. Uz to, oni su i zaštita od različitih insekata.
Lavanda se kod nas može gajiti u obliku biljke za saksijsku upotrebu, gde je možemo, uz dovoljnu količinu zemlje, u jednoj saksiji oblikovati kao žbun, kao živicu ili recimo kao solitarnu biljku za cvet. Prilikom gajenja lavande u bašti potrebno je pronaći mesto koje je dovoljno osunčano. Biljka je izuzetno otporna na sušu, međutim, višak vode ili senka joj izuzetno škode. Tada biljka formira veoma tanke grane koje nemaju dovoljno listova, a nekada čak u potpunosti izostaje cvetanje.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
Kako gajiti lavandu na otvorenom polju?
Lavanda voli sunce, zato prilikom njene sadnje birajte mesto do kog dopire dovoljno sunca. Nije izbirljiva i veoma je zahvalna, ona podnosi različite tipove tla, osim neke ilovače koja zadržava vlagu. Takođe, ne voli kiselo tlo, što znači da PH optimalno mora da bude oko 6,5 do 7. U slučaju da je zemlja ipak kisela, ona se može neutralisati pomoću kreča. Zanimljiva stvar kod lavande je ta što nju ne napadaju štetočine, ali i biljke koje rastu u njenom okruženju će biti zaštićene.
Ipak, lavandu morate zaštititi od susednih samooniklih biljaka koje su otpornije, jer je mogu ugušiti svojom veličinom, i ne dozvoliti joj dovoljno sunca. Zato ju je potrebno nedeljno otkopavati, postaviti šljunak ili tekstil, kako bi je zaštitili. Najbitnije je da uz lavandu ne postoje druge biljke. Već smo napomenuli da je lavanda zahvalna biljka i da podnosi različite tipove zemljišta ali i pored toga možete joj dodati neko organsko đubrivo ali gledajte da to ne bude blizu biljke. Najbolje je da biljke posadite u redovima u razmaku od pola metra a između dva reda da bude metar.
Razmnožavanje
Lavandu posle precvetavanja orežite, to možete uraditi u različitim periodima. Od vrhova koje odsečete možete dobiti potpune nove biljke. Najbolje bi bilo da to uradite od donjih grana ali može i od ostalih, samo je bitno da sadnica bude između 10-15 cm. Zemlju za presađivanje lavande možete pripremiti tako što ćete pomešati zemlju i pesak ali da bude duplo više zemlje. Zatim 2/3 bilje očistite od listića i ostavite samo grančicu, 1/3 ostavite grančice ali gornji vrh lavande zasecite.
Što je reznica zelenija to bolje jer kad je starija teže se oživljava. Kada ste to završili zasadite lavandu u pripremljenu zemlju. Kako bi ste bili sigurni da vam mlade grančice neće promrznuti, zaštitite ih agro tekstilom. Agro tekstil dozvoljava svetlosti da prolazi, štiti biljke od hladnoće i zadržava vlažnosti. Lavandi ne odgovara visoka temperatura, pa je skonite u neki ne zagrejan plastenik, napolju, na terasi ili u nekom ne zagrejanom prostoru.
Ne morate svaku reznicu saditi u odvojene saksije, ako želite da uštetide prostor, zasadite nekoliko reznica u istu saksiju. Potrebno je samo da imaju 4 do 5 cm prostora. Na proleće ih možete prebaciti u odvojene saksije. Ako lavande nemaju dovoljno vlage, zalivajte ih ali uvek vratite agro tekstil preko njih. U slučaju da nemate agro tekstil, možete koristiti i najlonsku kesu koju morate izbušiti kako ne bi dolazilo do vlage koju lavanda ne voli.
Orezivanje lavande
Lavanda je vrsta koja se može orezivati nekoliko puta u toku godine. Na taj način podstičemo formiranje jakog i zbijenog žbuna koji će dati obilje kvalitetnih i krupnih cvetova. Rezidba lavande treba da se obavi rano u proleće, pre nego što ona formira nove lisne izbojke. Tada će dati kvalitetne grančice koje će nositi cvetove.
Kada biljka počne da cveta, kad je u punom cvetu ili nešto posle cvetanja, možemo odrezati kompletne delove grančica sa cvetom. Tada dobijemo žetvu lavande, odnosno, ono što nam je potrebno od nje. Na mestima na kojima smo je odrezali ona će formirati nove grančice koje će kvalitetnije prezimiti, jer je biljka tada dobila kompaktniju strukturu.
Gajenje lavande ne iziskuje neko specifično, odnosno izuzetno hranjivo zemljište. Potrebno je samo prilikom sadnje dodati u jamicu malo peska, ukoliko je zemlja teška, i malo organskog đubriva, koje će omogućiti da biljka ima početnu hranu. Prilikom gajenja lavande potrebno je znati da ona nema nikakvih štetočina na sebi, pa stoga možemo tvrditi i da je korisna u samom vrtu.
Prilikom proizvodnje sadnice lavande, odnosno razmnožavanja, čak i sa jednom grančicom možemo formirati novu biljku ili pak možemo kupiti gotove sadnice, koje mogu biti osnovne ili formirane sadnice, u zavisnosti od toga kakav oblik biljke hoćemo da imamo.
Lavanda u kući
Lavanda se i u kući koristi za rasterivanje insekata. Naime, Francuska, Španija i ostale mediteranske zemlje lavandu smatraju jednom od bitnih agrokultura. Oni lavandu kose, odnosno uzimaju zelenu masu sa njih, sa sve cvetovima, od kojih se kasnije destilira veoma poznato lavandino ulje. Ono se koristi na različite načine u industriji i farmakologiji. Kod nas se može u kući koristiti protiv štetočina, kao što su moljci, a njen prijatan miris ima blagotvorno dejstvo na čoveka i opušta mišiće.
Lavanda i pčele
Lavanda se može dobro kombinovati sa drugim vrstama biljaka, kako cveća tako i drvenastih vrsta, pa je zato sada postala popularna kao zamena za živice, bordure, rondele i kamenjare. Lavanda se kod nas specifično gaji i kao pomoćna pčelarska vrsta. Zasadi lavande, koji obilno cvetaju u toku dva meseca, kada je bespašni period, funkcionišu kao izuzetna dohrana za pčele. Lavanda izuzetno lepo medi, formira dovoljnu količinu polena i daje kvalitetnu pčelinju pašu.
Gajenje lavande u saksiji
Lavanda je jedna od onih biljaka koja mnoge oduševljava svojim izgledom i prijatnim mirisom. Ako želite da uživate u njenim čarima tokom cele godine, predlažemo vam da je gajite u saksiji.
Kada se odlučite da gajite lavandu u saksiji, pre svega treba odlučiti da li ćete posaditi seme ili napraviti sopstveni rasad. Ako poznajete nekog ko već gaji lavandu, možete da proizvedete rasad i dobijete veoma sličnu biljku.
Ako je proizvodnja rasada preveliki posao za vas, onda je jednostavno možete gajiti iz semena. Nekada je seme bilo lošijeg kvaliteta pa biljke nisu bile iste veličine. Danas je taj problem rešen. Postoji čak i organsko seme lavande.
Seme na početku posadite u manje posude na temperaturi preko 21 stepen. Nakon dve nedelje seme će proklijati i tada bi trebalo da stoji na sunčanom mestu.
Zalivajte je često, ali nemojte da preterujte. Zbog ovog se preporučuje da zemljište na kojem je sadite bude rastresito. Morate biti strpljivi i dozvoliti da se ono dobro osuši pre nego što opet krenete da ga zalivate. Kada biljka dobije lišće, možete je posaditi u saksiju.
Saznajte šta o sadnji i gajenju lavande u saksiji kaže naš stručni saradnik Vladimir Milutinović:
Ima li razlike u gajenju lavande na terasi i u bašti?
„Često se događa da lavanda na terasi nema tako dobra svojstva i kvalitet kao biljka gajena u bašti. Pored toga što u bašti ima dovoljnu količinu zemlje i veću mogućnost razvoja korena, biljci u saksiji nekada nedostaje i zalivanje. Dešava se da, zbog toga što se lavanda smatra biljkom koja je naviknuta na mediteranske uslove, preskočimo zalivanje ili da je uopšte ne zalivamo, što je pogrešno. Lavanda u saksiji zahteva obilno zalivanje, čak orošavanje, i zahteva malo više orezivanja da bismo smanjili količinu zelene mase, zato što je i korenov sistem ograničen.“
A da li to znači da će, ukoliko se tako dobro zaliva, ona lepo mirisati kao i u bašti?
„Hoće. Potrebno je da biljka lavande bude na osunčanom mestu. Na terasama koje nemaju sunce, imaju veliku senku ili su recimo zaklonjene, biljka će formirati više listova, a mnogo manje cvetova. Ali ako je terasa lepo osunčana ili ako imamo mogućnost da biljku iznesemo na gelender, tada će lavanda imati dovoljno svetlosti i zasigurno će formirati veći broj cvetova, koji će takođe biti kvalitetni kao da su gajeni u bašti.“
„Nekad ljudi neće da orežu lavandu misleći da joj time štete, pa je puste da cveta, da precveta i da takva zazimi. To je greška. Lavanda cveta jednom godišnje, ali ukoliko se ne oreže odmah nakon cveta, možemo u potpunosti izgubiti biljku. Cvetovi koji su precvetali treba da budu kompletno odrezani. Tada će biljka dati veći broj malih grančica, koje će naredne godine dati više cvetova.“
Da li joj je potrebna prihrana dok je na terasi?
„Nije specijalno potrebna neka velika količina prihrane za nju, ali bi svakako bar jednom mesečno bilo potrebno koristiti đubriva za zalivanje zelenih biljaka. Ona sadrže povećanu dozu azota i prema uputstvu proizvođača zna se da se mogu dodavati jednom mesečno, u obliku rastvora u vodi i zalivanjem. Tada će biljka u saksiji dobiti dovoljnu količinu hrane, pa će moći da izgradi kvalitetan žbun.“
Da li je lavandu kasnije potrebno presađivati u veću saksiju?
„Bilo bi poželjno da se biljka bar jednom godišnje prebaci u posudu koja je samo za jednu nijansu, odnosno 2 do 3 centimetra veća u odnosu na prvobitnu saksiju. Ukoliko se biljka presadi u saksiju koja je mnogo veća od nje, korenov sistem silazi u najdublji deo saksije i takva biljka gubi vitalnost. Kada se saksija postupno povećava, biljka tada dobija veći volumen, gušći i kompaktniji koren, pa će kvalitetnije iskoristiti zemlju u samoj saksiji.“
Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović
Komentari