OVČARSTVO: „Najzastupljenije su plemenite rase Virtemberg. Neću da kažem da je to idealna rasa ovog područja, ali kada smo počeli da se otvaramo prema inostranstvu to je rasa koja je masovno ušla iz uvoza kod nas. Iza nje ide Il de Frans. Iako je do pre 30 godina u Vojvodini Cigaja bila rasa broj jedan, a u centralnoj Srbiji to je bila Pramenka. Sada je to generalno Virtemberg, a iza njega Il de Frans“, kaže dr Ivan Pihler, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Prema njegovim rečima, životinje su se dobro aklimatizovale na naše uslove i ljudi su veoma zadovoljni. Kada ulazite u nešto gde je subvencionisan segment kvalitetnih priplodnog grla, odnosno taj viši segment stočarske proizvodnje, vi morate da znate i kome da prodate. Ipak, ne možete puno prodavati ako takvih grla ima malo, odnosno ako ima malo odgajivača koji su zainteresovani za takva grla. Obzirom da Virtemberga i Il de Fransa ima jako puno – takva grla se i lako prodaju. Tržište je šire za takva grla, pa svaka roba nađe svog kupca.
„Neke rase koje su usko specijazovane, kao što su Safolk, što je izrazito tovna rasa, nažalost nalaze se u tragovima iako je jako kvalitetna rasa – jedna od najkvalitetnijih tovnih rasa u svetu“, navodi profesor Pihler.
„Nažalost, nalazimo se u periodu kada je radna snaga postala vrlo problematična na farmama, ne samo u ovčarstvu, i kvalitet radnika je opao. Najbolje prolaze porodične farme. Nažalost, malo je farmi kojima je ovčarstvo glavna delatnost. Najčešći broj ovaca koji ljudi drže je 50-120 grla“, kaže profesor Pihler.
Prema njegovim navodima potrebno je oko 4-5 godina rada u ovčarstvu da bi se savladala ova vrsta proizvodnje.
Sagovornik: dr Ivan Pihler, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu
ČITAJTE VIŠE: Koje rase ovaca i koza su najpopularnije kod nas
OVČARSTVO: Da li je dobro zajedno voditi stoku na ispašu?
Zajednička ispaša različite stoke je osmišljena kao oblik upravljanja stokom, koji podseća na ono što se događa u divljini. Ako pogledate na poslednjih nekoliko divljih stada na svetu, oni se sastoje od više različitih vrsta životinja. Na primer, u Keniji biste pronašli zebru i bivole ili u Poljskoj jelene i divlje svinje.
Mešajući različite vrste zajedno, istraživanje u SAD-u je otkrilo da životinje tako bolje i raznovrsnije jedu, koriste mnogo više pašnjaka i stočne hrane, i da se ne takmiče jedni sa drugima zbog različitih sklonosti ukusa.
Na primer, svinje vole mahunarke, detelinu i slično, ovce će pasti travu i biljke, a koze vole da brste lišće od grmlja.
To rezultira zdravijim životinjama, boljim mesom, boljim mlekom, većom otpornošću na parazite, te povećanjem raznolikosti pašnjaka, što se vremenom pretvara u poboljšanje zdravlja zemlje.
Zaštitite stoku na farmi – odaberite pouzdanog psa čuvara
Šta je Holističko planiranje ispaše (HPG) za ovčarstvo?
U pitanju je dugoročno upravljanje resursima zemlje, pašnjaka i vode, kako bi se sačuvali i unapredili, kako bi stoka što duže imala da jede raznoliku, svežu hranu, i time se povećala njihova otpornost na bolesti i produktivnost. Ovo je sistemsko planiranje na više godina i podrazumeva, pored zajedničke ispaše različitih vrsta, i kretanje stoke sa jednog na drugi pašnjak.
Šta su benefiti zajedničke ispaše i kretanje stoke između pašnjaka?
- Ravnomeran raspored đubriva, izmeta i urina, što doprinosi zdravijim pašnjacima,
- Životinje pasu dostupne biljke, svaka ono što voli i ravnomerno ih troše,
- Životinje se često kreću što stimulište njihov razvoj, bolju prokrvljenost, zdravije meso,
- Ujedno, njihovo kretanje stimuliše vegetaciju,
- Razvijaju se jače biljne zajednice, koje životinjama pružaju bolju ishranu,
- Produktivnost životinja je višestruko poboljšana,
- Na kraju, biljke i zemlja konačno imaju koristi od ovog sistema upravljanja.
CEO ČLANAK: Zašto je dobro voditi koze, krave, ovce i svinje zajedno na ispašu?
Ima li hleba za pastire za ovčarstvo?
Kada je u pitanju ovčarstvo, sve što važi ovde, može se tumačiti generalnim pravilom i za celu granu stočarstva. ”Ko nije naučio teško mu je sve. Nekome je teška samoća, što nesreće puno naroda i što si izolovan u prirodi. Ja ne volim ni velike gužve. Navikneš se nekako. U ovom poslu nema klasičnog odmora, ali svaki dan je odmor ako ga znaš pravilno iskoristiti. Isplaniraš dan i onda prođe lagano. Naiđe nekad neko, drvoseče, šumar, pogranična policija, porazgovaramo malo i tako skratim vreme”, priča nam Miroslav dok uz pozdrav brzo hita za ovcama.
”I moji pradedovi su se bavili stočarstvom i bili nomadi. Pričali su mi da je u kući bilo 63 člana i da nikad u životu nisu zajedno proveli Božića i Jovanjdana, koja je naša krsna slava, jer nisu mogli zbog stoke. Na četiri mesta su držali stoku u Nevesinju, Hutovom blatu, Hrgudu i u Kozicama. Imali su preko 50 tovarnih konja”, priseća se Dimitrije.
I njegov otac živeo je od stočarstva, nije imao penziju. Veliko je, kaže Dimitrije, bilo imanje, dosta šume, koju je sekao, nabavio kamione, prodavao drva, imao para dovoljno, ali je volio i ovcu.
”Imam običaj reći – i kad spavam probudi me, ja znam šta ovca misli. Kako se živi dok se nomadi? Na selu imaš 300 ovce, a šaku uđi za vratom! A, što se tiče toga, pola će Trebinja krepati o’ gladi dok ja ogladnim. Hrane imaš, ali život je težak!”, iskreno će Dimitrije.
CEO ČLANAK: Nomadski ovčari Trebinja: Iskustvo od pradedova do Miroslava i Marka
Petar Gojka nam kaže kao neko ko živi od ovog posla, koji ima puno iskustva, čime da se neki mladi bave, a da je poljoprivreda u pitanju?
Sigurno da ne stočarstvom, pogotovo ovi mladi ne da rade, teško je naći.
Teško da ovde kod nas, pogotovo u selu nešto ne može da se nađe jedan radnik da ti pomaže, neće. Niko neće, možeš da im ponudiš dnevnicu koliko hoće. Ljudi ovde žive od socijalnog. Znači bolje da žive skromno, ali da ne rade ništa.
Zadnje vreme dolazi, znači ovčarstvo nije tvoje preporuka bilo za koga?
Pa ima dosta mladih kod nas, ne kažem da nema, ali tu šta oni rade je u polju, privredu to jest, ali i stočarstvo bogami teško.
Posao čobana, kad čovek gleda, rekao bi to je kao ležiš odmaraš i to. Baš mora i to treba svaki dan, nebitno ti je pada li kiša ili je slava ili bilo šta ti moraš da budeš tu kod stoke, nema praznika. Nije sjajna situacija, ali ja mogu da ti poželim da se boriš i da nekako koliko možeš održiš tu tradiciju. Otac, deda, pradeda i čukundeda, možda sin malo nastavi, a ja sam od malena kod ovaca, radim i zemlju i stoku i hranu za stoku.
VIŠE NA: Poslednji ČOBAN-Petar Gojka, Straža: Tradicije koje izumiru, nema KO da radi, a država OVDE greši
Porodica Ristić, čije se gazdinstvo vodi na oca našeg sagovornika Luke Ristića, koji danas praktično veći deo posla drži u svojim rukama, kako nam je ispričao, oduvek se bavi poljoprivredom.
,,Mi smo u Mudrakovcu starosedeoci. Poljoprivredom se bavimo od kada znam za sebe, a naravno i mnogo pre toga. Nije to uvek bilo samo stočarstvo. Sada se, pre svega, bavimo ovcama”, ispričao je za portal Agromedia.rs Luka Ristić, koji na porodičnom gazindstvu radi sa roditeljima i suprugom.
Ono što mu je pre petnaestak godina bio hobi, nešto što je radio iz ljubavi i entuzijazma, preraslo je u ozbiljan posao.
,,U to vreme smo čuvali ovce za svoje potrebe. Pošto imamo veliko imanje, a ne volim da dajem drugima da to rade ili da zemlja stoji da se ne obrađuje, odlučili smo da krenemo ozbiljnije sa tim poslom. Stigli smo do toga da imamo više od 450 grla ukupno. Gajimo vinterberg i sjeničku rasu. Ovaj posao jeste isplativ, ali tek ako se ima više grla, oni koji čuvaju oko sto grla mogu da funkcionišu”, objašnjava naš sagovornik.
VIŠE NA: Porodica Ristić: Od čuvanja ovaca za svoje potrebe do NAJVEĆEG stada u kruševačkom kraju
Pastor Pauna smo sreli slučajno. ON je sa nama podelio svoju priču.
“Kada sam bio mali, još od desete godine, čuvao sam ove ovce i zavoleo ih, jer su najlepše.”
Zimi ovce čuva u oboru i hrani ih, što mu predstavlja veliki trošak, ali ove zime, kako kaže, imao je sreće jer ih je samo tri nedelje čuvao u oboru.
Tokom cele godine napasa ih na pašnjaku, ali je sada zabrinut jer je selo prodalo nekome pašnjak i ne zna da li će moći više da ih tu napasa.
Kući ima i 4 krave simentalke i čuva ih radi mleka.
Ovaj posao, ovčarstvo, kako nam je rekao nije baš isplativ ali čovek nešto mora da radi.
Pse puline nabavio je iz okolnog sela Barice i kako kaže plaćao ih je 200 evra, a sada ih nikada ne bi prodao jer je vezan za njih.
Jagnjad prodaje u selu po ceni od 350 dinara/kg i nada se da će biti 500 dinara/kg.
Ranije je svaka kuća imala krave, a sada pored njega ih ima tek nekoliko.
Sve veći broj ljudi odlazi iz sela jer nemaju perspektivu i ne vide svoju budućnost u životu na selu.
Nada se da će država malo da ih pomogne što bi za njega bila velika stvar i značajno olakšala život na selu.
JOŠ: Čoban tera ovčice, lakoj lane, diri, diri, dane – ili ne baš?
Pazite se otrovnih biljaka i obratite pažnju na znake trovanja kod stoke!
Bilo koja vrsta stoke koja odlazi na ispašu u opasnosti je da naiđe na otrovne biljke. Granice između ruralne i urbane sredine na nekim područjima nije jasna, a to može da dovede ovce u veliki rizik. Čak i ako u okviru domaćinstva imate ograđeni prostor koji je namenjen za njihovu ispašu, ovce i jagnjad mogu da naiđu na biljke koje inače ne bi našli na pašnjaku i koje mogu da im naštete.
Zato je bitno da budete proaktivni. Sa znanjem koje su biljke opasne lakše ćete ih prepoznati i ukloniti, ako se radi o maloj površini. Takođe, proveravajte ponašanje ovaca, a čim primetite da znakove trovanja obratite se veterinaru što je pre moguće.
Znaci i simptomi na koje treba da pripazite uključuju sledeće ponašanje životinja:
- Slabo jedu ili ne jedu uopšte;
- Povraćaju;
- Udaljavaju se od ostatka stada;
- Drže glavu savijenu na dole, apatične su i deluju umorno;
- Deluju zbunjeno;
- Piju neobično veliku količinu vode;
- Teško dišu;
- Grče im se mišići;
- Naduveni su im stomaci.
VIŠE NA: Koje su otrovne biljke za ovce i kako da prepoznate simptome trovanja?
OVČARSTVO: Nega ovaca i zimi i leti
Za ovčarstvo je pre svega važno opšte stanje i zdravlje stoke. Izbijanje upale pluća retko je jednostavno, a posebno u grupi jagnjadi. Zato je važno sprečiti faktore koji utiču na njenu pojavu.
Uzročnik infekcije može da bude jedna od brojnih bakterija, mikoplazma ili virus. Mnogi od ovih organizama nalaze se u respiratornom traktu zdrave jagnjadi gde ne stvaraju probleme, sve dok se ne desi neki faktor koji će da ih pokrene.
Faktori koji mogu da izazovu pneumoniju mogu biti, na primer, loša ventilacija u štali, nakupljanje amonijaka iz stajskog đubreta, visoka vlažnost vazduha, prenatrpanost objekta sa stokom ili bilo koja njihova kombinacija.
Klinički znaci variraju u zavisnosti od težine. Već na početku epidemije možda ćete primetiti da u stadu ima više grla koja kašlju nego ranije, možete primetiti iscedak iz nosa, kod kretanja (na primer sa pašnjaka do štale) neka grla mogu da zaostaju i teško da dišu.
Tokom letnjih meseci, posebnu pažnju potrebno je obratiti na prisustvo raznih oboljenja, poput velikog metilja jetre, crva, truljenja papaka i šepavosti, kao najtipičnijih zdravstvenih problema sa kojima se ovce suočavaju. Ovome treba prodati i napade muva, povrede usta kao i očne infekcije.
Kako su pašnjaci mesto gde ovce bivaju izložene napadu velikog metilja, neophodno je na dnevnoj bazi proveravati mesta ispaše i kontrolisati eventualno prisustvo ovog prenosnika zaraze. Ukoliko je na mestima gde se obavljala prošlogodišnja ispaša ovaca utvrđeno postojanje neke od zaraznih bolesti, ispašu jagnjadi na tim mestima bi u potpunosti trebalo izbegavati.
ČITAJTE:
Kako da prepoznate upalu pluća kod ovaca
Uzgoj ovaca: Na šta sve treba obratiti pažnju tokom leta
Nega ovaca nakon jagnjenja
Komentari