Od KOZARSTVA može da se živi SOLIDNO, ali zahteva dosta truda i RADA

Za kupce petočlana porodica Dobrić ne brine. Zatvorili su krug proizvodnje, od odgoja podmlatka do prerade kozjeg mleka i plasmana proizvoda na tržište. Na farmi, koju su izgradili i opremili svojim sredstvima, u selu Bela Reka kod Šapca, kozarstvom se uspešno bave već sedam godina.

KozeFoto:Vladimir Dobrić

Za visoku mlečnost koza i kvalitet mleka „kriva“ je ispaša na Ceru

Prvih 17 grla sanskih koza kupili su 2014. godine, otvorili mini mlekaru i počeli sa proizvodnjom i preradom kozjeg mleka. Nakon sedam godina stado, rase Alpina, broji blizu 100 koza.

Svemu je, kako nam je ispričao Vladimir Dobrić, prethodilo višedecenijsko iskustvo njegovog oca Dobrivoja koji je radio u Šabačkoj mlekari i završena mlekarska škola u Pirotu.

„Naša proizvodnja je nekih 90 odsto organska, koze su svaki dan na ispaši, bez upotrebe koncentrovanih hraniva, a proizvodi: vakumirani sir u kriškama, sveže mleko i surutka su bez veštačkih dodataka. Prošle godine smo imali 70 koza. Prosečna mlečnost po kozi je tri litre mleka. Namuzli smo 30.000 litara mleka i dnevno u sir prerađivali 210 litara. Osim toga imali smo i prodali 21.000 litara surutke“, kaže Vladimir Dobrić.

Za visoku mlečnost i kvalitet mleka „kriva“ je redovna ispaša na obroncima Cera. Dobrići koriste pogodnosti brdovidog kraja u kojem žive, sa dosta livada i šuma, gde njihove koze provode dane. Pored toga i komšije im po rečima Vladimira izlaze u susret, pa kad se okonča žetva ove poslušne životinje dane provode na strnjištima, a nakon toga prelaze na oranice sa kojih je skinut kukuruz.

„Imamo baš ogroman prostor za ispašu, u tome se i krije zarada. Slobodno mogu da tvrdim da zatvoren sistem gajenja i hranjenja na jaslama, detelinom i koncentrovanom hranom, ne donosi zaradu. U tom slučaju se posluje na nuli, ostaje samo subvencija od strane države koja kasni“, smatra naš sagovornik.

U zimskom periodu nema kozjih proizvoda

Problema sa tržištem nemaju, jer su kupci prepoznali kvalitet proizvoda koje plasiraju u Šapcu, Beogradu i Rumi, priča Vladimir, a što se tiče cene našli su sredinu. Kako kaže, od ovog posla može da se živi solidno, međutim, potrebno je uložiti dosta truda i rada. Sa proizvodnjom su krenuli 25. marta i sve do početka decembra nema prekida.

KozeFoto:Vladimir Dobrić

„Naučili smo kupce da u zimskom periodu nema kozjih proizvoda što mnogi ne znaju. Naše i iskustvo kupaca, dok nisu počeli da kupuju naše proizvode, govori da su oni kupovali mleko i surutku u decembru i januaru što je prosto nemoguće, jer su u tom periodu koze sjarene i nisu na muži. Problem u kozarstvu je taj što mnogi naši proizvođači svoje proizvode deklarišu kao kozje a oni to ustvari nisu, kao i što običan sir prodaju kao kačkavalj i na taj način obmanjuju krajnjeg potoršača“, rekao je Vladimir.

Dosta ulažu i u selekciju. Kada je u pitanju podmladak jedan deo ostavljaju kako bi zanovili i proširili stado a ostatak prodaju.

„Mogu reći da smo zadovoljni dosadašnjom proizvodnjom. U planu je da proširimo stado do nekih 120 koza, jer sve preko tog broja ne može da se isprati, odnosno morali bismo da zaposlimo još nekoga, a ovako sve sami postižemo. Uspeli smo da osvojimo tržište i poverenje kupaca, jer džabe je sve ukoliko nemate kome da prodate proizvod i ako to neće niko da kupi“, navodi Dobrić.

Za kraj naš domaćin poručuje da, ukoliko se želi zdrava životinja i kvalitetan proizvod, bez oscilacija u proizvodnji, sve mora da se radi u određeno vreme od muže, puštanja na ispašu, pa sve do prerade mleka i same distribucije do krajnjeg kupca.

Komentari