Planinski predeli sa svim svojim prirodnim uslovima odlično pogoduju razvoju stočarstva. Pašnjaci, nadmorska visina i nezagađena prirodna sredina, nešto su o čemu mnogi stočari sanjaju, ali ne i oni koji žive na Goliji.
Možda vas zanima
Zaseok Ocrten, opštine Ivanjica, na ovoj planini poznat je po govedarstvu. Sva domaćinstva bave se tovom junadi, mlečnim govedarstvom ili preradom mleka. Dejan Radonjić (19) sa svojim ocem i ukućanima bavi se proizvodnjom teladi.
„Ovde na Goliji pretežno se bavimo stočarstvom, mi, na primer, proizvodimo telad. Imamo 9 krava simentalske rase, a držimo i svinje. Telad, bez obzira na pol, svu prodajemo, tek poneko ostavimo za sebe“, kaže Dejan.
Ovo je klasičan primer sistema „krava-tele“, gde se krave ne koriste za proizvodnju mleka, već teladi koja hrane svojim mlekom. Drugi važni segment ovog sistema jeste ishrana na pašnjacima. Opština Ivanjica ima preko 60 odsto prirodnih travnjaka na svojoj teritoriji, od koji je oko 36 odsto livada, a 24 odsto pašnjaka. Slobodan ispust na ispašu za stočara koji ima krave olakšava čitavu proizvodnju, poboljšava kvalitet mleka, pa i samo tele koje se tim mlekom hrani često se odlikuje visokim kvalitetom.
„Kod nas, sve komšije, bez izuzetka, bave se tovom junadi i mlečnim govedarstvom. Neko prodaje mleko, neko se bavi i preradom mleka, pa proizvode sir i kajmak. Pošto se mi bavimo proizvodnjom teladi, ne predajemo mleko, već telad doje krave koje mi kasnije prodajemo. Telad prodajemo tek nakon 3 ili 4 meseca, kad dostignu kilažu do 200kg. Sarađujemo sa trgovcima iz Šapca i Ivanjice koji kažu da su ovde kod nas najkvalitetnija telad“.
Osnovni cilj stočarske proizvodnje u brdsko-planinskim uslovima i jeste intenzivna proizvodnja mleka i mesa. Da bi se postigao kvalitet osim gentskih faktora, najvažnija je ishrana; kabasta hraniva sa prirodnih pašnjaka i livada leti, a koncentrati i livadsko seno zimi. Pitali smo šta sve Radonjići proizvode od stočne hrane?
„Imamo oko 12, 13 ha zemlje u vlasništvu. Od hrane za životinje, proizvodimo samo seno, a ostalo; žito, kukuruz i ječam kupujemo. Prinuđeni smo to da kupujemo jer kod nas te kulture ne ispevaju baš najbolje. Mi krave leti obavezno isterujemo na pašu, jedino zimi ostaju vezane u štali“, objašnjava mladi poljoprivrednik sa Golije.
Kako bi svojima olakšao poljoprivrednu proizvodnju i pripremu hrane za životinje, Dejan je tokom srednje poljoprivredne škole konkurisao za sredstva za kupovinu traktorske kosačice.
„U srednjoj školi sam konkurisao za sredstva Divac fondacije za traktorsku rotacionu kosačicu, nismo je još isprobali, ali ove godine hoćemo. Samim tim što je imamo, značiće nam, jer će ubrzati i olakšati rad, jer smo do sada kosili sa ručnom kosačicom.“
Pošto se čitav Dejanov komšiluk bavi proizvodnjom mesa ili mleka u govedarstvu, ovaj mladi poljoprivrednik razmišlja da u buduće proširi proizvodnju, nabavi još krava i započne tov junadi.
Komentari