Mogućnost pomoći zbog nepogoda, troškova suzbijanja bolesti i štete od zaštićenih životinja, ali i preciznije obaveze pri korišćenju novca i prodaji ribe – to su neka od najvažnijih rešenja u Nacrtu zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi. Za proizvođače je važno da predložene mere još nisu usvojene, a konkretni uslovi i iznosi podrške zavisiće od programa i pratećih propisa.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede otvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi, koja traje od 30. oktobra do 20. novembra 2026. godine. Proizvođači, udruženja i drugi zainteresovani mogu da dostave primedbe na predložena rešenja pre nego što tekst uđe u dalju proceduru.
Možda vas zanima
Nacrt uređuje finansijsku podršku, obaveze njenih korisnika, organizovanje proizvođača i pravila tržišta ribe. Prema dostavljenim polaznim osnovama, cilj je da se uspostavi jedinstven pravni okvir usklađen sa pravilima Evropske unije.
Za vlasnike ribnjaka i druge proizvođače najvažnije je šta bi mogli da finansiraju uz podršku, pod kojim uslovima bi mogli da dobiju pomoć za štetu i kakvu bi evidenciju morali da vode.
Pomoć za štetu od nepogoda i zaštićenih životinja
Jedno od posebno važnih rešenja jeste mogućnost državne pomoći za otklanjanje štete u akvakulturi, odnosno uzgoju ribe i drugih vodenih organizama.
Prema članu 21. dostavljenog nacrta, državna pomoć mogla bi da se dodeljuje za:
- nadoknadu troškova sprečavanja, kontrole i iskorenjivanja bolesti životinja;
- otklanjanje štete od elementarnih nepogoda i vanrednih događaja;
- otklanjanje štete od nepovoljnih klimatskih prilika koje se mogu izjednačiti sa prirodnom nepogodom;
- otklanjanje štete koju u objektima za akvakulturu prouzrokuju ptice i druge vrste zaštićenih životinja.
Međutim, nacrt ne predviđa da bi svaka prijavljena šteta automatski bila nadoknađena.
Kod elementarnih nepogoda i vanrednih događaja potrebno je da ih nadležni organ službeno proglasi i da postoji neposredna uzročna veza između događaja i štete koju je proizvođač pretrpeo. Sličan uslov predviđen je i za nepovoljne klimatske prilike.
Nacrt među takvim vremenskim prilikama navodi mraz, oluje, grad, led, obilne ili dugotrajne kiše i jaku sušu, uz uslov da izazovu pad prosečne proizvodnje veći od 30 odsto, obračunat prema pravilima iz nacrta.
Za štetu od ptica i drugih zaštićenih životinja takođe bi morala da se utvrdi direktna veza sa ponašanjem životinja. Prihvatljivi troškovi štete procenjivali bi se preko javnog tela, nezavisnog stručnjaka kog priznaje davalac podrške ili osiguravajućeg društva.
Iznosi pomoći i detaljna pravila još nisu određeni ovim tekstom. Nacrt predviđa da Vlada donosi program državne pomoći, dok bi ministar bliže propisao uslove, kriterijume i način dodele.
Podrška kroz višegodišnje i godišnje programe
Predloženi zakon postavlja okvir za podršku modernizaciji, održivosti i konkurentnosti sektora. Finansijska podrška u nacrtu obuhvata, između ostalog, infrastrukturu, nabavku opreme, uzgojno-selekcijski rad, osiguranje od šteta i usklađivanje proizvodnje sa ekološkim standardima.
Ipak, to nije spisak ulaganja za koja bi proizvođači odmah mogli da podnesu zahtev.
Predviđeno je donošenje sedmogodišnjeg plana razvoja akvakulture i sedmogodišnjeg programa za ribarstvo i akvakulturu. Godišnjim programom određivale bi se mere koje se sprovode u konkretnoj budžetskoj godini, sredstva za njih i način raspodele.
Nacrt predviđa i pomoć male vrednosti, poznatu kao „de minimis“, dok bi pokrajina i lokalne samouprave mogle da donose sopstvene programe podrške, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Važno je i da nacrt izričito navodi da se njegove odredbe ne odnose na vrste i način korišćenja podsticaja već uređenih zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zato ga ne treba predstavljati kao automatsku zamenu za sve postojeće podsticaje namenjene proizvođačima ribe.
Zahtevi preko eAgrara, isplata u okviru raspoloživog budžeta
Za podršku uređenu ovim zakonom predviđen je elektronski postupak preko eAgrara. Zahtevi i prijave podnosili bi se Upravi za agrarna plaćanja, a nacrt propisuje odbacivanje onih koji nisu podneti tim putem u skladu sa zakonom i pratećim propisima.
Novac bi se isplaćivao na namenski račun korisnika, do iznosa sredstava utvrđenog odgovarajućim aktom Vlade.
Za proizvođače je posebno važna odredba o redosledu isplate: kada se pravo ostvaruje na osnovu zahteva, isplata bi išla prema redosledu uredno podnetih zahteva.
Podnosioci nepotpunih zahteva bili bi pozvani da dopune dokumentaciju, ali bi isplata nakon dopune zavisila od toga da li tada još ima raspoloživih sredstava.
Dokumentacija se čuva pet godina, investicija mora da služi nameni
Uz mogućnost podrške dolaze i obaveze korisnika. Prema nacrtu, nije dozvoljeno davanje netačnih podataka radi ostvarivanja prava niti finansiranje iste vrste i mere podrške iz ovog zakona kod dva ili više davalaca.
Korisnik bi morao da čuva dokumentaciju o podržanoj investiciji i omogući uvid u nju pet godina od isplate. U tom periodu investiciju ne bi smeo da proda, iznajmi, koristi suprotno nameni ili ustupi drugom licu.
Izuzetak je predviđen za višu silu i nepredviđene okolnosti, uz prethodno odobrenje Ministarstva.
Ako je novac dobijen prevarom, na osnovu netačnih podataka ili dokumentacije, odnosno iskorišćen nenamenski, nacrt predviđa njegov povraćaj. Korisnik koji ne izmiri obavezu povraćaja ne bi mogao da ostvari novu isplatu mera podrške po ovom zakonu dok dug ne namiri.
Svaka serija ribe mora da ima trag do maloprodaje
Drugi veliki deo predloženih pravila odnosi se na sledljivost, to jest mogućnost da se utvrdi odakle riba potiče i kroz čije je ruke prošla do prodaje.
Član 62. nacrta predviđa praćenje svih serija proizvoda ribarstva i akvakulture kroz proizvodnju, preradu i distribuciju, od izловa ili sakupljanja do maloprodaje.
Za serije bi se, između ostalog, vodili podaci o identifikacionom broju, proizvodnoj jedinici u akvakulturi ili ribarskom plovilu, vrsti, datumu ulova ili proizvodnje, količini i dobavljaču.
Privredni subjekti morali bi da imaju sistem kojim mogu da utvrde ko im je isporučio ribu i kome su je dalje isporučili, a te podatke morali bi da stave na raspolaganje inspekciji na zahtev.
Spajanje ili razdvajanje serija posle prve prodaje bilo bi dozvoljeno samo ako i dalje može da se utvrdi njihovo poreklo do faze izlova ili sakupljanja.
Nacrt za ove odredbe predviđa izuzetak za količine do 10 kilograma proizvoda koje ribari ili proizvođači akvakulture prodaju direktno krajnjem potrošaču. Taj izuzetak ne treba tumačiti kao oslobađanje od drugih propisa o hrani.
Jasnije oznake: da li je riba uzgajana, odakle dolazi i da li je odmrznuta
Za određene proizvode nacrt predviđa obavezno navođenje trgovačkog i naučnog naziva vrste, načina proizvodnje, područja ulova ili uzgoja, kao i podatka da li je proizvod odmrznut, uz propisane izuzetke. Datum minimalnog trajanja navodio bi se kada je potreban.
Kod neupakovane ribe obavezne informacije u maloprodaji mogle bi da budu istaknute na panoima ili plakatima.
Predviđena su i posebna pravila za označavanje uvoznih proizvoda, uključujući zemlju porekla. Za proizvode ribarstva u uvozu, izvozu i tranzitu nacrt uređuje i sertifikat o ulovu, uz izuzetke koji bi bili bliže propisani.
Za domaće proizvođače to znači da bi uredna evidencija i podaci koji prate robu bili važan deo poslovanja, dok bi kupci dobijali preciznije informacije o poreklu i načinu proizvodnje.
Udruživanje za zajedničko planiranje i prodaju
Nacrt uređuje i proizvođačke organizacije u ribarstvu i akvakulturi, njihova udruženja i druge sektorske organizacije.
Proizvođačke organizacije mogle bi da pomažu članovima u prilagođavanju proizvodnje tržištu, organizovanju prodaje, promociji proizvoda i stručnom osposobljavanju.
Predviđena je i mogućnost zajedničkog planiranja proizvodnje i plasmana, uz uslove zaštite konkurencije. Udruživanje ne bi značilo neograničeno pravo na dogovaranje jednakih prodajnih cena prema trećim licima.
Pravila još nisu usvojena, proizvođači mogu da daju primedbe
Sve navedeno predstavlja predložena rešenja iz nacrta. Dostavljeni tekst predviđa stupanje zakona na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, a početak primene godinu dana nakon stupanja na snagu. Za donošenje podzakonskih propisa takođe je predviđen rok od godinu dana.
Proizvođači zato trenutno nemaju novo pravo na isplatu samo na osnovu nacrta, ali imaju priliku da ukažu na to da li su predloženi uslovi primenljivi u ribnjacima i svakodnevnom poslovanju.
Primedbe, predlozi i sugestije mogu se dostaviti do 20. novembra 2026. godine na adresu [email protected], sa naznakom „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o podršci u ribarstvu i akvakulturi“, ili poštom Ministarstvu poljoprivrede, Nemanjina 22–26, 11000 Beograd, sa istom naznakom.
Izvor: minpolj.gov.rs
Komentari