Suša i dalje zadaje glavobolje, ali nije sve tako crno

Suša je problem za svakog poljoprivrednika, međutim najveći je problem pre setve. I pored povećanih troškova proizvodnje, suša ne utiče presudno na proizvodnju strnih žita. Naš sagovornik dr Novica Mladenov, ističe da su proizvođači uljane repice u mnogo većem problemu.

Tokom prethodne nedelje preovlađivalo je toplo i suvo vreme. Iako je bilo padavina, one su bile slabe, kretale su se od 5 do 20 mm, što iznosi od 25 do 50% proseka za ovo doba godine.

Padavine nisu značajno popravile nivo vlage u obradivom zemljištu, međutim, malo su olakšale obradu površinskog sloja zemlje za setvu. O uticaju padavina na ratarsku proizvodnju, razgovarali smo sa dr Novicom Mladenovim sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Šta sve utiče na razvoj pšenice

„Suvo vreme je najviše uticalo da obrada zemlje bude teška. Međutim, ni to nije problem za one koji imaju dobru mehanizaciju. Ko nema dobru mehanizaciju, neće ni moći da obradi zemlju i verovatno će odustati od jesenje setve“, kaže naš sagovornik.

U periodu od 22. do 28. oktobra nivo vlage u zemljištu u Srbiji nije prelazio 20%. Najviši nivo vlage zabeležen je u zapadnoj Srbiji, dok je sušom najteže pogođena jugoistočna Srbija. Međutim, odsustvo vlage nije nužno problem. Štaviše, veći problem nastaje ako se poseje u zemljište sa malom količinom vlage, nego u suvo.

Nedostatak vlage je veći problem za uljanu repicu, nego za žita posejana u jesen.

„Trenutno nedostatak vlage može uticati samo na rod, ali ne presudno. Ova godina je karakteristična po tome što je sve do avgusta bila kišna, dok je drugi deo bio izuzetno suv. Dešavalo se da u ovakvim uslovima pšenica nikne u decembru ili januaru i ne može se reći da će sadašnje stanje presudno uticati na rod“, ističe dr Novica Mladenov.

On dodaje da su pšenica i druga strna žita koja su posejana u oktobru, posejana su u suvi setveni sloj. Zbog odsustva vlage, posejana strna žita su trenutno u mirovanju. Problem se može javiti na parcelama na kojima je u setvenom sloju bilo malo vlage koja je isprovocirala nicanje, te biljke su klijale, negde su već i nikle.

Naklijala pšenica može da se koristi u ishrani stoke

„Na takvim parcelama, zbog manjka vode, koren biljaka se ne može razviti i može doći do proređivanja useva. Na sreću, takvih parcela je jako malo. Većina posejanih strnih žita je u suvom setvenom sloju i ostaće u mirovanju dok ne dođe do obilnijih padavina“, kaže dr Novica Mladenov i dodaje: „Isprovocirano nicanje je najveći problem zapravo kod uljane repice koja se sejala krajem avgusta i početkom septembra. Tada je bilo dovoljno vlage da se isprovocira nicanje, ali ne i dovoljno za pravilan razvoj biljaka“.

Uljana repica - © Pixabay

Trenutno na dubini od 1 metra vlada veliki nedostatak vode. Bilo bi dobro da padne 20 milimetara padavina, kaže naš sagovornik, ali ističe da bi to moralo pasti u jednom danu da bi imalo efekta. To je minimum za pokretanje procesa u posejanim žitima.

Problemi za ratare: Suva zemlja povećava troškove

Prema procenama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, od 31. oktobra do 7. novembra očekuju se temperature od 22 do 27 stepeni, dok će nakon toga temperatura biti u padu, više padavina se očekuje tek od sredine meseca novembra. 

Komentari