Atila Almadi iz Mola se sa svojim bratom bavi ratarskom proizvodnjom. Kako su poslednje godine pune izazova za standardne kulture, Atila je prošle godine odlučio da da šansu peršunu lišćaru. Poslušajte kakva su njegova iskustva i kako se odlučio za gajenje peršuna.
Kako nam je Atila objasnio, peršun lišćar seje u prvoj polovini marta, a za nicanje mu je potrebno svega mesec dana, a nakon toga se košenje obavlja jednom mesečno. Potrebna je zaštita od bolesti, ali je potrebno i obezbediti čistu njivu, bez korova. Peršun lišćar tokom jedne sezone ima 4 do 5 žetvi.
Možda vas zanima
Baštenski vodič za MART
27/02/2025
Peršun je počeo da gaji prošle godine, a za plasman robe ne mora da se brine, sve je unapred ugovoreno.
Matematika je dobra i ide u Atilinu korist, a cena se unapred ugovara. Kako ističe Atila, tako bi trebalo da se radi za svaku kulturu, da se unapred definiše zagarantovana otkupna cena.
Koliko Može da Se Zaradi od Proizvodnje PERŠUNA KORENAŠA?
Osim peršuna, Atila na obližnjoj parceli ima i mirođiju koju gaji već 3 godine. Mirođija takođe omogućava dobar prihod, ali treba obratiti pažnju na transport, jer roba ne sme predugo da bude u transportu.
Mirođija može da da od 9 tona do 16 tona po jutru, što donosi mnogo bolju zaradu od kukuruza u sušnoj sezoni. Mirođija se takođe seje tokom marta, a stiže krajem maja. Plasman je takođe obezbeđen, a firma koja otkupljuje mirođiju takođe pruža i pomoć u kosidbi i transportu.
Kako su ratarske kulture postale rizične u pogledu prinosa, plasmana i cene, sve više poljoprivrednika se odlučuje da uključi i alternativne, povrtarske kulture kao što je to slučaj sa Atilom.
Komentari