RATARI KALKULIŠU: Posejao DOBRO SEME, a za prolećno ĐUBRENJE ako bude para

RATARI KALKULIŠU: Posejao DOBRO SEME, a za prolećno ĐUBRENJE ako bude para

Poljoprivredno domaćinstvo Dragoslava Brkića, u Obrežu kraj Varvarina, pretežno se bavi ratarstvom i stočarstvom. Ovaj iskusni domaćin, iako u osmoj deceniji, prati novosti u oblastima kojima se bavi. Za portal agromedia.rs kaže da je jesenas setva pšenice bila skuplja za 40 od 60 odsto u odnosu na godinu dana ranije, ali da je koristio deklarisano seme, uz jesenje đubrenje, dok će, ukoliko bude morao, prištedeti na prolećnoj prihrani.

pšenica na njivi

“Sejemo pšenicu, ječam i ovas, odnosno zob, na oko šest do sedam hektara. Kupujemo deklarisano seme, a seme „sa tavana“ koristimo uglavnom kada je u pitanju ovas, jer on ide za otkos, zeleno, a i seme se malo teže i nalazi “, objašnjava Dragoslav Brkić (74).

Pšenicu obavezno seju deklarisanu, seme koga trenutno bude u ponudi, novosadsko ili francusko.

“Đubrivo smo koristili u jesenjoj predsetvenoj pripremi. Na proleće ćemo ga koristiti ako bude para. Bolje je da uzmemo dobro seme, uz manje đubriva. Seme nikada nije skupo, ako je dobro i kvalitetno – ističe ovaj poljoprivredni proizvođač koji inače, od 2006. godine radi oglede sa mnogim kućama koje se bave semenom pšenice, kukuruza, soje, lucerke”, objašnjava on.

Naš sagovornik procenjuje da je setva pšenice jesenas bila skuplja od 40 do 60 odsto u odnosu na godinu dana ranije:

“Semena i đubriva su poskupela. Kada smo 2021. godine sejali za 2022. godinu đubriva nisu bila tako skupa, ali su prošle godine mnogo poskupela već za prolećnu prihranu, a zatim i za jesenju setvu. Ne znam koliko će biti đubriva za prolećnu setvu, kada nema para, ne volimo da se zajmimo. Ovde privređivanje nije takvo da može da se to finansira iz tekuće proizvodnje”, kaže naš sagovornik za agromedia portal.

Obrađuju 15-tak hektara od kojih je lucerka na pet hektara, pšenica na pet do šest hektara, a ostalo bude zasejano kukuruzom i drugim žitaricama.

proizvođač i mačka

Njegovo domaćinstvo se bavi i stočarstvom, odgajaju uglavnom svinje i krave, mada su broj grla krava, zbog niske otkupne cene mleka sa desetak smanjili na tri. Svinja bude, kako dodaje, od 100 do 300, a uglavnom se radi dohrana, ponekad se kupe i tovljenici.

Da su usevi pšenice u Rasinskom okrugu u dobrom stanju za portal agromedia.rs kaže savetodavka u kruševačkoj Poljojprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, Radojka Nikolić. Ona podseća da je u tom okrugu pšenica posejana na oko 12 hiljada hektara te da je setva, zbog vremenskih uslova i kasne berbe kukuruza, kasnila umesto do kraja oktobra trajala do 20. novembra.

“Naša procena je da oko polovina bila semenska pšenica, možda i nešto manje, tako je otprilike svake godine. Dosta je onih koji svake godine kupuju semensku, deo koriste te godine, deo sledeće, kombinuju. Seme je poskupelo nešto malo, ali s obzirom da je cena merkantilne pšenice skočila, u jesen je bila 40 dinara, što znači da semenska mora da bude makar duplo više, od 80 do 100 dinara, to je uobičajen odnos, nekada je to umelo da ide i 1:3”, objašnjava Nikolićka.

pšenica na njivi

Ističe da je problem u tome što poljoprivrednici manje koriste mineralna đubriva:

“Deo proizvođača koristi đubrivo u jesen jer zna da bez toga ne može biti visokih prinosa, a neki koriste samo azotna u proleće kao prihranu. Obično u jesen proizvođači nemaju novca i nisu u mogućnosti da kupe đubrivo, a neki koriste manje količine”, dodaje ona.

Inače, prethodne vremenske prilike su pogodovale usevima pšenice, jer tokom novembra i decembra nije bilo niskih temperatura. U tom periodu je bilo dovoljno vlage. Nicanje i sklop biljaka su bili dobri, nije bilo oštećenja zbog mraza jer nije bilo golomrazice, objasnila je ona.

U narednom periodu bi bilo poželjno da bude snežnih padavina.

“One su, uz nešto nižu temperaturu, poželjne, kako bi pšenica prošla svoje fenofaze razvića, koje se prelaze na nižim temperaturama. Trenutno je tri do četiri lista ili početak bokorenja, jer su se zbog toplote pa se biljke razvijaju, a nisu u fazi mirovanja, kao što bi trebalo u decembru i januaru”, precizira naša sagovornica.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.