Korov divlji sirak predstavlja problem svakom poljoprivredniku, dok sa druge strane pitomi stočni sirak, je odličan izbor za ishranu stoke. Agrotehničke mere, priprema zemljišta, đubrenje i druge savete piše za Poljoprivredne savetodavne stručne služne Srbije, Gordana Rehak.

Možda vas zanima

Čemu se proizvođači pšenice nadaju ove godine?

Ratarstvo

29/08/2020

Zašto je dobro gajiti speltu?

Ratarstvo

25/08/2023

Šta iskusan i uspešan poljoprivrednik savetuje mladima?

Ratarstvo

12/08/2020

Sirak se zbog niza vrednosti i mogućnosti gajenja širi u svetu. Prema načinu iskorišćavanja, sirak se deli na:

• sirak za zrno
• tehnički sirak – za proizvodnju metli, četki i drugih proizvoda
• krmni (šećerni) sirak – za proizvodnju stočne krme (zelena krma, silaža i seno u sušnim područjima) ili kao postrna kultura
• sudanska trava, koju neki smatraju zasebnom vrstom, a koristi se za ishranu stoke košenjem i napasanjem, a u novije vreme i za ukrštanje sa sirkom za zrno da bi se dobio hibrid krmnog sirka.

Osobine sirka

Sirak je jednogodišnja biljka bez podzemnih rizoma i mogućnosti prezimljavanja; hibridni sirak širi se samo semenom, novi hibridi su veoma rodni i imaju brži porast, bogat je lišćem, visokog tipa rasta, veće produktivnost i prilagođavanje određenom načinu upotrebe, tanje stabljika koja je kod mladih biljaka meka i sočna i stoka ga rado jede, naročito se dobro obnavlja posle kosidbe dajući 2-4 otkosa kvalitetne krme. Kod novih hibrida ukrštanjem je smanjena količina glukozida 3 i više puta, pa ga u masi od 80 cm skoro i nema, jer može izazvati probavne smetnje u ishrani stoke, otporniji je na sušu, bolesti i štetočine (naročito žičnjake).

Šta je bolje: seno lošeg kvaliteta ili senaža?

Klimatske uslove i zemljište

Sirak je zahtevan prema toploti (za klijanje i nicanje je potrebna temperatura od 12 stepeni, a za rast i razvoj 25 stepeni celzijusa i više; što je viša temperatura brže napreduje, a u jesen kada su temperature niže, uspori rast, prema zemljištu ima manje zahteve od kukuruza i uspeva na svim tipovima zemljišta od suvih i peskovitih do teških, ogoljenih.

Predusev

Za visoke i stabilne prinose dobar predusev za sirak su: leptirnjače, kupusnjače i žitarice.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada zavisi od predkultura, ali se osnovno oranje vrši u jesen na dubinu od 25 – 30 cm pri čemu se vrši i unošenje đubriva.

Rano u proleće pristupiti dopunskoj obradi, tj. zatvoriti brazde zbog gubitka vode. Pred setvu, cilj je stvoriti mrvičastu strukturu zbog kvalitetne setve koja se postiže setvospremačem.

Šta je senaža i kako je pripremiti?

Đubrenje

Najsigurnije, najtačnije i najriacionalnije đubrenje ćemo obaviti ako izvršimo agrohemijsku analizu zemljišta.
Za visoke prinose na srednje plodnim zemljištima treba dodati:

• 120-180 kg/ha N
• 80-100 kg/ha P2O5
• 100-160 kg/ha K2O

Preporuka za đubrenje

Zaorati đubriva sa povećanim sadržajem fosfora i kalijuma, a jedan deo azota uneti kroz UREU. Predsetveno đubriti startnim đubrivom sa izbalansiranim sadržajem svih hraniva (NPK 15:15:15) prihranu vršiti u fazi 3-4 lista KAN-om i iza svake kosidbe.

Setva

Sirak se može uzgajati kao glavni, naknadni i postrni usev. Setva počinje početkom maja ili u junu, kao naknadni krajem maja ili u junu, a kao postrni, iza strnih žitarica ili uljane repice. Norma setve iznosi 30-33 kg/ha ili 17-19 kg/s.j. Dubina setve iznosi 3-6 cm. Način setve je žitnim sejalicama.

Nega

Zbog sporog početnog porasta, sirak treba zaštititi od korova herbicidima koji se koriste za zaštitu kukuruza, ali ne onim herbicidima koji suzbijaju divlji sirak u kukuruzu.

Korišćenje krmnog sirka: Dospeva nakon nicanja za 40-50 dana.

1. Najbolje se koristi kod visine 100-120 cm. Ako se kosi na visini 80-120 cm, sledeći otkos daje za 30 dana, pa može dati i 3-4 otkosa. Ti otkosi sadrže 12-16 % suve materije, 1.2 % probavnih belančevina, 8-10 % skroba. Ako se pusti da raste do 150 cm dobiju se dva otkosa i prinos mase 60-100 t/ha što zavisi od đubrenja. Ti otkosi sadrže 16-22 % suve materije, 1.2 % probavnih belančevina,10-14 % skroba.
2. Sirak se za zelenu masu može koristiti do početka metličenja. Stočni sirak može poslužiti i kao dodatak dela obroka, ako se stoka hrani lucerkom ili crvenom detelinom, ili sa smesom sa povećanim udelom leptirnjača. Dnevni obrok od 60 kg zelene mase košen pravovremeno, osigurava 960 gr probavnih belančevina.
3. Za napasanje stoke najbolji je kod visine 60-80 cm. Ranije napasanje nije preporučljivo, jer može doći do trovanja stoke nitritima, naročito kod obilnije prihrane KAN-om. Sirak se napasuje obročno pri čemu se stoci daje ona površina koja je potrebna za podmirenje obročnih potreba.
4. Sirak se može silirati,i na taj način koristiti u ishrani stoke. Najveća primena je u ishrani mlečnih krava za visoku proizvodnju mleka ujednačenog kvaliteta i održavanje dobre kondicije životinja.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe 
Autor:  Dipl. inž. Gordana Rehak